„Na krilima vetra“ – Punim jedrima ka slobodi
„Na krilima vetra“ je poetična avantura izuzetne senzualnosti ispunjena traganjem za ljubavlju, slobodom i parčetom svog neba
Prikaz stripa „Na krilima vetra“ autora Fransoe Bružona
Fransoa Buržon je autor čije ime uglavnom samostalno stoji na koricama njegovih grafičkih romana. On je kompletan autor koji piše scenarije i vizuelno dočarava avanture svojih junaka. „Na krilima vetra“ je verovatno njegovo najpoznatije i najuticajnije delo, u koje je takođe slio svoje talente za literarni i likovni izražaj. krilima
„Na krilima vetra“ je istorijski, avanturistički serijal smešten većim svojim tokom u drugu polovinu osamnaestog veka. Sastoji se od sedam albuma podeljenih u dva ciklusa. Prvi ciklus obuhvata albume 1-5, dok drgi čine 6 i 7. Sistemom jednog ciklusa po knjizi kod nas je ovaj serijal objavila Čarobna knjiga u ediciji Stari kontinent. Pre tri godine u Francuskoj je započet i treći ciklus osmim albumom „Le Sang des cerises“.
Priča prati mladu francusku plemkinju Izabo. Neobična sudbina pratila je Izu od detinjstva kada je takoreći izgubila svoju plavu krv. Putujući inkognito na jednom francuskom vojnom brodu ona upoznaje mornara Oela i njihovi životi se vezuju jedan za drugi u burnim vodama Atlanskog okeana. Ali to je samo početak, uslediće dogodovštine na engleskom i afričkom tlu da bi se potom prešlo i na drugu stranu Bare.
Buržon je poznat kao neko ko izuzetno temeljno izučava istorijske epohe u koje smešta svoje junake. U ovom stripu on kritikuje neke institucije koje su danas društveno i moralno neprihvatljive, ponajviše ropstvo. Međutim on u isto vreme sagledava i čitaocu pruža širu sliku koja obuhvata civilizacijski problem nastojeći da prikaže kako ništa nije crno-belo pa ni robovlasništvo. On se trudi da ne osuđuje više nego što je to potrebno dok se isto vreme potkazuje publici lažne moraliste i možda poučava kako ih danas razlikovati od ljudi koji stvarno u srcu imaju pravdoljubivost.
Pročitajte: “Prokleti: Pre poplave” – Prkositi onome ko sve čuje i sve vidi
Paleta likova koju Buržon servira u svom serijalu je izuzetno široka i svaki od njenih članova se odlikuje izuzetnom kompleksnošću i odiše ljudskom dubinom. To Buržon najviše naglašava dijalozima kojima pesnički barata kao retko ko u svetu devete umetnosti. Toliko puno može da se nađe u jednom oblačiću ovog stripskog epa. Svaki lik kome je dodeljeno ime ima svoj prostor i narativni luk koji se može pratiti u potpunosti.
Naročito su izraženi ženski likovi. Snažni i samostalnog duha, ali ugroženi svetom kojim vlada surovost i apsolutna dominacija muškaraca. Položaj žene koja želi i koja se bori za svoje želje i jeste vezivno tkivo ovog grafičkog romana.
Prvi ciklus se završava prilično naglo, ali tonom je usklađen sa radnjom koja mu je prethodila. Drugi ciklus ostavlja utisak blage razvodnjenosti s obzirom na promenu perspektive iz koje se priča saopštava. Međutim, poređenje dva istorijska perioda u Novom svetu koja razdvaja gotovo vek, autor je uspeo da dočara izuzetno dopadljivo i efikasno. Možda čak toliko da povlačenje paralela privlači više pažnju od same priče.
Dok se prolazi kroz epizode serijala može se uočiti razvoj Buržonovog crtačkog stila. Prvi album se pojavio 1979. godine i uočljiva je lepršava stilizacija ljudskih prilika koja u kasnijim albumima postepeno ustupa mesto prizemnijem i realističnijem prikazu lica i anatomije. Dinamiku koja ga je krasila na početu je pomalo i žrtvovao promeni stila koja je najuočljivija na kraju drugog ciklusa iz 2010. godine. Veličanje ženske lepote i seksualnosti ostaje jedan od Buržonovih potpisa koji je takođe pretrpeo transformaciju od eksplicitnosti ka diskretnosti.
Treba istaći i izuzetan prevod Olje Petronić koja je u nastojanju da doživljaj na srpskom bude što bliži senzaciji koju je imao frankofoni čitalac, transformisala narečja i dijalekte francuskog jezika u nešto poznato domaćem uhu. Tako je za adaptaciju kreolskog jezika upotrebila narečje kojim se govori u Dalmaciji, a jednom mornaru koji se služi korzikanskim u oblačiće je upisan crnogorski dijalekt. Svakako je takav pristup prevodu i adaptaciji doprineo osećaju raznolikosti i još više prikazao razliku između podređenog i gospodara dok istovremeno nagoveštava stvaranje jednog novog jezika i kulture.
Fransoa Buržon je rođen 1945. godine u Parizu. Spada u red najuticajnijih stvaralaca francuskog istorijskog stripa i pored „Na krilima vetra“ poznat je po serijalima „Brunelle et Colin“ (za koji je radio samo crtež), „Les Compagnons du crépuscule“ i „Le Cycle de Cyann“.
Autor: Nikola Tasković
