“Panišer: Crne udovice”: Rokanje bez Panišera na sceni…
Panišer nikada nije ni mogao da zamisli da će se udovice njegovih žrtava udružiti u nameri da ga likvidiraju i tako osvete svoje muževe, pale zbog Kaslovog osvetničkog plana.
Prikaz stripa “Panišer: Crne udovice” scenariste Garta Enisa i crtača Lana Medine i Gorana Parlova u izdanju Darkwooda
Veoma zanimljiv obrt u serijalu o Panišeru Garta Enisa i pre svega domišljata radnja jedne od priča koju je radio zajedno sa crtačem Lanom Medinom i koloristom Raulom Trevinjom da se okupe “crne udovice” i organizuju ofanzivu protiv Frenka Kasla. Što bi stara narodna rekla “lovac je postao lovina” i u svojoj nameri da zatre sve kriminalce u njegovoj okolini i šire.
Pogledajte: “Panišer – Barakuda”: Našao se neko ko će Panišeru da parira!
Naime u epizodi “Crne udovice” kako se i zove peta knjiga Max “Panišera” u izdanju izdavačke kuće Darkwood, Anabela Gorini, supruga pokojnog mafijaša (svi kasnije nabrojani “pokojnici” su bili nosioci identičnog “čina”) Dominika Gorinija šefa porodice Ćezare, Barbara Baruči, supruga Larija Baručija, Lorejn Zuka, supruga pokojnog Pola i Šona Tumi žena pokojnog Džejmsa Tumija su se udružile u nameri da smaknu ubicu njihovih muževa. Plan je do najsitnijih detalja isplaniran i realizovan. Međutim, Panišer ne bi bio to što jeste da nije izvukao živu glavu i to zbog još jedne žene, koja će kasnije doći glave svim nemarnim osvetnicama.
Cela priča je veoma zanimljiva i podseća na razvoj događaja iz Asteriksove epizode “Mač i ruža”. Naime u toj epizodi su žene tražile veća prava i više poštovanja, te su se počele svetiti svojim muževima, tu već vidimo paralelu… Zatim je priča nastavila sa tim da su Rimljani skontali kako je najveća slabost Gala iz neosvojivog sela to što ne dižu ruku na žene, što je još jedna paralela sa ovom epizodom Panišera koja pokazuje njegovu slabost na žensku žrtvu. Na kraju su galsko selo odbranile žene, jer su one odlučno udarile na ženski odred rimske vojske koji je napao selo, a tu je još jedna paralela, da je jedna žena, upravo osvetnica iz porodice Ćezare, koju je ta porodica uništila, uzela Panišerovo odelo, a time i njegove manire i rešila stvar do kraja.
Druga epizoda u spomenutom izdanju Panišera, ponovo se vrti oko Barakude, ludog siledžije, koji na umu ima samo jednu stvar, a to je da zaradi što više para može kako bi Panišeru učinio isto što je i ovaj njemu… A Paniša mu je odsekao prste, polomio rebra i ostavio ga ajkulama, na sred otvorenog mora. Ovu epizodu je sa Enisom radio Goran Parlov i kolorista Den Braun. Priča je fokusirana, kao što smo rekli na Barakudu koji treba da od klinca mafijaškog bosa napravi krimosa koji će jednog dana preuzeti poslove. Klinac je krhka liska travke koja pati od hemofilije, odnosno od bolesti zbog koje se krv ne zgrušava i koji može da iskrvari čak i ako se poseče na papir. Njihov prvi zadata jeste ubijanje predsednika jedne latinoameričke zemlje, jednog od velikih trgovaca psihoaktivnim drogama, međutim, poslovi i nisu baš iši najbolje, a i Barakuda nije disciplinovan u obavljanju svojih zadataka tako da je promena plana bila i očekivana.
Lan Medina je u svom crtežu, u prvoj epizodi dosta bolje predstavio radnju i akciju, na savremeniji, američki način, dok je Goran Parlov ima dosta propusta u anatomiji likova, često su ruke predstavljene dosta iskrivljeno, šake umanjeno, a perspektiva iskrivljena u mnogim scenama. Primer takve scene se može videti tokom dijaloga na tabli u kojem krimos predstavlja svog sina Osvalda – “Des’ Osvalde..; Ne sme niko da ga pipa…”
Zajedničko za priče “Crne udovice” i “Barakuda” je to što se Panišer ne pojavljuje mnogo u njima, u “Barakudi” se ne pojavljuje ni u flešbekovima, a kamo li u toku radnje. Priče su ispričane veoma živahno sa puno kvalitetnog rokanja. Dok je prva epizoda bila nešto ozbiljnija, u skladu sa samim protagonistom druga epizoda je dosta opuštenija i zabavnija.
Ovo izdanje je Darkwood objavio 2021. godine sa tvrdim povezom i američkim formatom, što je i tradicija već za ovaj serijal, a o prevodu Draška Roganovića ne treba puno govoriti, jer takvo prenošenje radnje na lokalni teren ne može svako sa lakoćom uraditi.
Ovde nije bilo mnogo Panišera, ali su drugi Panišeri vrebali tih noći…
POGLEDAJTE I OVO:
