“Prokleti: Pre poplave” – Prkositi onome ko sve čuje i sve vidi

Prikaz stripa “Prokleti: Pre poplave” po scenariju Džejsona Arona, uz crtež Rajka Miloševića Gere

Američki scenarista Džejson Aron u prvom tomu svog serijala „Prokleti“ donosi priču o vremenu pre velike poplave izazvane božanskim silama. Kroz svog protagonistu, čoveka koji je izmislio ubistvo, on pokazuje kakvi su bili ljudi zbog kojih se Bog pokajao što je stvorio Adama.

Svet u kroz koji nas vodi Kain, Adamov sin, bratoubica, je surov i brutalan do krajnjih granica – kako vizuelno tako i verbalno. Gotovo da ne postoji ni jedna tabla bez eksplicitnog nasilja, a isto tako jako malo oblačića ne sadrži psovke ili bogohulne povike. Niko nije pošteđen i čini se da nikakav oblik morala ne postoji. Kanibalizam i zoofilija su uobičajena stvar i Aron se ni malo ne libi da te termine oživi kroz svoj scenario.

Sve izgleda beznadežno i pakleno, a Kain prolazi kroz takav svet koji naseljavaju njegovi potomci, kriveći Boga i sebe i žudeći za smrću koja ne može da dođe jer je proklet da živi večno. Negde je načuo da bi možda jedan od Nefilima (divova) mogao da mu ispuni želju i dok traga za njim susrešće ženu koja je izgubila sina i čiji će vapaji probuditi nešto davno zakopano u njemu, a put će mu se ukrstiti i sa Nojem, koga Aron promoviše u glavnog negativca svog stripa.

Aron u Prokletima seje nihilizam na sve strane. Osnovna ideja koju prezentuje je da nas je Bog stvorio po svom liku, dao nam zemlju i da ga savršeno više nije briga šta ćemo mi s njom da radimo. Pojednostavljuje hrišćanske legende i gotovo da uklanja sve filozofske momente iz Starog zaveta koji se kose sa suštinom priče koju je želeo da ispriča.

Njegov Noje nije mudrac niti simbol nade, pa čak ni strogi vaspitač, već jednostavno ludak i fanatik koji nije ništa bolji od onih koje prezire. Aron demolira i rekonstruiše Stari zavet u nešto potpuno dijabolično gde nada i lepe misli nemaju šansu za preživljavanjem. Vrlo se lako ovakvi njegovi kreativni pravci mogu tumačiti kao pogled u budućnost čovečanstva umesto zadiranja u same početke kolektivnog pamćenja, ali je jasno i da je utrošio prilično vremena na istraživanje relighijskog materijala čiji je smisao dekonstruisao.

Pročitajte: “Viling” – Dva Pratova autoportreta…

Dijalozi su napisani brutalno i sirovo, ali je potpuno jasno da akcenat ne može biti na njima s obzirom da su samo dva lika u celoj knjizi sposobna da sastavljaju rečenice. Ali Aron je svakako uspeo da narativno kvalitetno iznese svoje ideje i stvori priču koja je zanimljiva, uzbudljiva i nepredvidiva sve do samog kraja.

Međutim, Rajko Milošević Gera je potpuno ukrao šou tvorcu priče svojim nestvarnim crtežom uz pomoć kog svo nasilje, prljavština i gadost prepotopskog sveta oživljava i tera čitaoca da mu se divi. Prokleti verovatno sadrže neke od najgrotesknijih scena koje je Gera nacrtao u svojoj karijeri.

Na našim prostorima Proklete je izdao System comics u crno-beloj varijanti za koju bi u Americi rekli „artist edition“, pa se Gerin razuzdani stil može detaljnije izučavati nego kada se pokrije bojom Đulije Brusko. Međutim, kada se crno-bele table uporede sa kolorisanim, stiče je utisak da je jasnoća samih dešavanja na tablama i vinjetama pojačana u obojenoj varijanti. Gera je crtao znajući da će preko njegove ruke ići boja, pa se nije toliko igrao sa senkama i svetlosnim efektima koje je ostavio sjajnoj koloristkinji, pa zbog toga neke scene u reprodukciji Sistema deluju nejasno.

“Prokleti: Pre poplave” svakako nije strip za nežne duše ili ljude koji nisu spremni da prihvate kritiku hrišćansje i judejske religije. Ovo je oštra, stilizovana priča koja može da ostavi bez daha, ali koja svojim narativom tera na razmišljanje i preispitivanje ličnih stavova i filozofija koje razvijamo u nama.

Autor: Nikola Tasković