Kako je film “Blejd” spasao Marvel i postao temelj superherojskim filmovima?

U režiji Stivena Noringtona, uz scenario Dejvida S. Gojdera i Veslijem Snajpsom u glavnoj ulozi, Blejd (1998) je danas nezaboravni kultni klasik kada su u pitanju strip adaptacije.

Blejd je poslednjih godina prošao kroz velika preispitivanja značaja ovog filma i čini se da, ne samo da je izdržao test vremena, već se smatra da je utabao staze budućim superherojskim filmovima. U januaru 2020. Empire Magazine objavio je listu pod nazivom “30 filmova koji su definisali poslednjih 30 godina”, na kojoj se našao i Blade, a samo je po jedan film iz svake godine mogao biti izabran. Blejd je na tu listu dospeo ispred kultnih filmova poput Spašavanje redova Rajana, Američka Istorija X i Veliki Lebovski.

U tom tekstu je naznačeno da je pre MCU-a, pre Rejmijevog Spajdermena, pre X-Mena na velikom platnu, uspon Marvelovih filmova počeo sa Blejdom. 

Marvel je sredinom 90-ih bio u ozbiljnim finansijskim problemima. Prvi kinematografski projekat, Howard the Duck iz 1986. je bio totalni promašaj, dok su svi tadašnji planovi za izradu filma o Fantastičnoj Četvorci propali. Ni prodaja stripova nije išla dobro. Tržište je doživelo kolaps zbog prezasićenja, a maloprodaja je za samo par meseci opala za 70%. Ni sam kvalitet objavljivanih stripova nije bio bogzna kakav, dok je cena stripova bila skoro duplo veća nego samo nekoliko godina ranije, a ljudi nisu želeli da troše novac za loše stripove, stoga je došlo do gubitka interesovanja za superherojski žanr. U Marvelu su, kako bi ostali ‘iznad površine’ takođe podizali cene stripova, ali to je imalo jak kontraefekat. Marvel proglašava bankrot 27. decembra 1996. godine usled godina loših odluka, investicija i pucanja tržišta stripova.

Marvel je ranije, 1993. godine preuzeo delimično vlasništvo nad kompanijom Toy Biz, koja je dobila ekskluzivna prava da proizvodi Marvel igračke. Tada im se pridružio Avi Arad, dizajner igračaka i veliki ljubitelj stripova o superherojima. Arad je bio ambiciozan i video je potencijal u superjerojskim filmovima i odbijao da odustane od toga. On je vodio rekonstruisani filmski studio Marvel Films, koji je nasnije rebrendiran u Marvel Studios. Čak i za vreme banktora, Marvel je gledao kako da uloži novac u dugometražne filmove. Za vreme bankrota, Marvel je prodavao filmska prava mnogim producentskim kućama za ‘brzi novac’, te je dolazilo vreme da se ti filmovi konačno naprave i da Marvel konačno dobije neku korist od toga. Tada je skrenuta pažnja na jednog krajnje nepoznatog strip junaka, čiji je filmski projekat od strane New Line Cinema visio u limbu još od 1992. godine.

Pročitajte: Tarantino je 90-ih umalo režirao film o jednom Marvelovom superheroju

Blejd je bila prva uspešna adaptacija Marvela, kako u smislu prijema kod kritike tako i kod publike, ali što je još važnije, to je bio finansijski trijumf. Film je na globalnom nivou zaradio 131.183.530 dolara, proizveden uz budžet od 45 miliona dolara. Nasuprot tome, Howard the Duck iz zaradio je samo 16.295.774 dolara i napravljen je uz budžet od 30 miliona dolara.

Blejd, nakon Betmena Tima Bartona, dolazi kao potvrda da je publika ponovo želela da vidi strip junake na velikom platnu, pogotovo što je Blejd bio dovoljno mračan i nasilan film, namenjen zrelijoj publici. Naglasićemo da je Blejd bio opskuran i nepoznat publici, a ipak ju je privukao. Mada, mnogi tada verovatno nisu ni znali da je u pitanju Marvelov lik…

David S. Gojer, koji će kasnije sa Nolanom pisati trilogiju Mračnog viteza, želeo je da Blejd bude shvaćen ozbiljno, a odabir Veslija Snajpsa se i dalje smatra jednim od najsavršenijih kastinga kada su u pitanju strip adaptacije. Snajps je Blejda neosporno doveo do kulta svojom posvećenošću da lika učini ozbiljnim i upečatljivim. Uz to je i sam majstor borilačkih veština, pa je filmu doprineo i osmišljanjem borbene koreografije. 

Blejd nije spasio Marvel finansijski, jer je kompanija na filmu zaradila samo $25.000, već je u pitanju moralna pobeda koja je uspostavila temelje Marvelu kao nadolazećoj sili u Holivudu. Usledili su još veći uspesi sa X-Men (2000, 20th Century Fox) i Spider-Man (2002, Sony) filmovima koji su na balagajnama zaradili preko $300 miliona, odnosno $800 miliona. Marvel od X-Men filma usled loših pregovora nije zaradio ništa, dok su od prva dva Rejmijeva Spajdermen filma zaradili nešto više od $60 miliona. Tih $60 miliona su bili pristojan novac, ali ipak samo mali deo obzirom na to da su ta dva filma zaradila preko $3 biliona dolara.

2003. lovac na talente Dejvid Mejsel je tadašnjem direktoru Marvela izneo jednostavnu, ali rizičnu ideju. Ideja je bila da bi Marvel trebalo sam da pravi svoje filmove i zadrže 100% zarade. Tako nakon nekoliko godina razvoja, Marvel Studios postaje interni produkcijski studio koji već na samom startu sa filmom Iron Man (2008) beleži veliki uspeh i začetak MCU-a, te uz to zarađuje skoro $600 miliona.

Sama adaptacija Iron Mana na veliko platno proizišla je iz hrabrosti čelnih ljudi iz Marvela da imaju poverenja u manje popularne likove nakon uspeha Blejda. Osim Marvela, Blejd je imao uticaja i u širem bioskopskom smislu kada su superheroji u pitanju zahvaljujući zerloj, mračnoj viziji punoj gorčine. Sličnim putem je išao i Kristofer Nolan u adaptaciji filmova o Betmenu, a kasnije smo dobili i jednu zreliju verziju Logana u istoimenom filmu.

Superherojski žanr je danas u većem procvatu nego ikad. Sa svakim ostvarenjem vidimo kako superheroji osvajaju nove vrhove, ruše rekorde zarade na blagajnama, osvajaju najprestižnije filmske nagrade, ali Blejd je bio film koji je otvorio vrata svemu tome. 

Za potrebe teksta korišteni materijali sa portala Insider i Hitc.