„Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlji“ — temeljna knjiga srpske popularne kulture
Đorđe Lobačev je autor koji je stvarao preko 80 godina i ostavio neizbrisivi trag u našoj umetnosti i kulturi pre i posle Drugog svetskog rata.
Zupanova monografija
Materijale o njegovom stvaralaštvu za ovu monografiju prikupljao je Zdravko Zupan preko 30 godina, sve do prerane smrti 2015. godine.
Pročitajte: Zdravko Zupan protumačio Lobačeva: Kapitalna monografija i turneja kulturnih događaja
Zupanovi saradnici i prijatelji su dovršili projekat uz veliku pomoć porodice Zupan. Osim Zupanovih i Lobačevljevih, u knjizi se nalaze i tekstovi Žike Bogdanovića, Srećka Jovanovića, Slobodana Lukića, Vase Pavkovića, Zorana Đukanovića, Saše Rakezića, kao i izdavača Živojina Tamburića i Kristijana Relića. Decenijski Zupanov saradnik, Zoran Stefanović, priredio je i pripremio konačne materijale, sa dodatnim istraživanjima, u saradnji sa Irinom Antanasijević i drugim istraživačima.
Monografija sadrži probrane stripove kao uzorke žanrova kojima se Lobačev najviše bavio, izabrane knjižne, novinske i stripske ilustracuje, karikature, kaligrafije, slobodne ilustracije i memorabilijske materijale.
Knjiga sadrži i fotografije iz Lobačevljevog uzbudljivog životnog puta, ali i detaljnu stripografiju, bibliografiju ilustrovanih knjiga i bibliografiju tekstova o Lobačevu, što će pomoći dalja istraživanja o ovom umetniku.
Pred smrt je Lobačev za ovu knjigu napisao: „Za mene je ova monografija i velika čast i ogromna radost. Radost — jer je to dokaz da moj život i trud nisu prošli uzalud. Čast — jer je ona izišla u Beogradu, gradu koji mi je najdraži na svetu, a koji sam morao da napustim, ne svojom voljom, onih mučnih i mutnih posleratnih četrdesetih godina. Iako po rođenju Rus, i pored prohujalih decenija, ja se i dan-danas osećam Beograđaninom. I ova monografija je izvanredan dokaz da me ova zemlja, ovaj čudesan grad na ušću Save u Dunav smatraju kao svog.“
A Zdravko Zupan je istakao za Lobačeva: „Osvajao je svojim šarmom i iskrenošću sve koji su sa njim dolazili u dodir, neretko, pretvarajući usputna poznanstva u trajna prijateljstva i u poznim godinama (…). Roditi se kao sin carskog vicekonzula, rano ostati bez roditelja, nekoliko puta bez domovine, otpočeti više puta u životu sa dva kofera u ruci, a pritom zadržati vedrinu duha, optimizam i veru u bolje sutra, to ukratko znači biti Đorđe Lobačev. Pre par godina sedeo sam u jednoj beogradskoj bašti sa dizajnerom Draganom Miškovićem koji je pripremao nekoliko kraćih televizijskih emisija o stripu. Pod utiskom upravo pročitane čika Đorđeve autobiografske knjige Kad se Volga ulivala u Savu u jednom trenutku je, otprilike ovako, rekao: ‘Ako u životu postavljamo sebi uzore, onda to ne bi trebalo da budu veliki ljudi ili poznate istorijske ličnosti, onda to treba da bude neko kao što je Đorđe Lobačev’.“
Izvor: Saopštenje Udruženja stripskih umetnika Srbije
POGLEDAJTE I OVO:
