“Ronin” – Milerova SF opera…
Miler je čovek koji je napravio neke od najznačajnijih koraka u američkom stripu. Prvi takav bio je sa Derdevilom i uzdizanjem slepog Marvelovog junaka: Pre nego što je zauvek uzdigao Betmena na nove visine, osmislio je, napisao i nacrtao Ronina.
Prikaz stripa “Ronin” autora Frenka Milera
Kraj sedamdesetih godina je doba kreativne krize za stripove preko Bare. Generičke superherojske priče su i dalje dobro prolazile kod publike, ali osećao se gubitak momentuma nastalog nekoliko godina ranije kada su Adams i O’Nil uveli industriju u Bronzano doba.
Pogledi američkih stripadžija sve češće bivaju upereni u Franko-belgijsku školu koja stripu donosi status istinske umetnosti. Metal Hurlant počinje da izlazi i Ameri žele nešto takvo u svojoj produkciji, sa svojim autorima.
Godine 1976. u DC kao izdavač dolazi Dženet Kan čije oči su se naročito napajale Mebijusom i evropskim društvom. Želela je da u svoju novu kuću donese serijal koji neće biti beskrajna epopeja o maskiranim pravednicima, pa je na poslovni ručak pozvala mladog autora koji se proslavio radeći za najvećeg rivala. Frenk Miler je dobio odrešene ruke da stvori strip kakav želi, a on je na umu imao ručno kolorisani strip o samuraju u distopijskom 21. veku.
Ronin je počeo da izlazi 1983. godine u formatu koji neodoljivo podseća na francuske albume. Sastoji se od šest knjiga koje imaju po pedesetak strana i čine zaokruženu celinu.
Radnja počinje dešavanjima u feudalnom Japanu gde upoznajemo gospodara Ozakija i mladog samuraja koji mu se zakleo na vernost. Velikaša ubija demon Agat, a mladi ratnik, zaklet na osvetu, postaje ronin. Lutajući samuraj bez gospodara sa čarobnim mačem za pojasom.
Osamsto godina kasnije, Svet je u haosu rođenom iz ratova i ekonomskog kolapsa. Nastanjuju ga nesrećnici, mutanti, bande, opskurno bogati i jedna veštačka inteligencija. U Njujorku tog sveta se iz pepela uništene civilizacije uzdiže kompleks Akvarius, vlasništvo milijardera i filantropa Tagarta. Velika korporacija se sprema da svetu predstavi revolucionarnu tehnologiju koja ima potencijal da obnovi razrušeni Svet ili ga do kraja uništi.
Akvarijus zapravo predstavlja telo veštačke inteligencije poznate kao Virgo. Postojanje ovog entiteta omogućili su pronalasci doktora Pitera Mekene koji je uz svoju suprugu Kejsi, šeficu obezbeđenja Akvarijusa, najbitniji Tagartov saradnik.
U srcu Akvarijusa, u samoj srži Virginog mozga zajedno sa veštačkom inteligencijom radi Bili Čalas. Bili je rođen bez ruku i nogu, pomalo i mentalno zaostao i radi na usavršavanju protetskih pomagala koja mogu da imaju višestruku primenu. Kada dođe vreme za povratak ronina i demona, Bili, Kejsi i Piter su jedini ljudi koji će moći da stanu na put zlu.
Pročitajte: Zašto Nindža Kornjače imaju maske različitih boja?
Miler se u svom pripovedanju gotovo potpuno udaljava od američkog stila stvaranja stripa. On Ronina piše i crta podražavajući evropski stripski jezik. Kadriranje, raspored vinjeta, paleta boja i same linije odudaraju od dotadasnje prakse tamošnje škole. Takođe, dijaloška konstrukcija je jezgrovitija i direktnija, a samim tim i bliža evropskom izražaju i te linije u stripovskom tkanju. Nema ni naracije koja prati dešavanja na tablama i dijaloge, a naročito kasniji Milerovi radovi su bogati ovom osobenošću bez koje se američki strip teško može zamisliti.
Sama priča ima izuzetno brz ritam koji usporava samo na trenutke da bi se osetili likovi i da bi se stvorila sekvenca u nizu koji vodi ka kraju. Radnja je slojevita i poseduje više zapleta i obrta koji se stapaju. Na nekim čvorištima tih narativnih tokova se otvaraju rupe i stvaraju se pitanja na koja, u najvećem broju slučajeva, Miler ne odgovara već se trudi da animira čitaočevu maštu i obrasce razmišljanja. Postoji i dobar broj nelogičnosti, naročito u raspletu koje je, čini se, Miler svesno ignorisao radi postizanja efekta omamljenosti.
Kao i sva velika dela i Ronin se odlikuje bezvremenošću. Bilo da taj pojam koristimo ističući narastajući jaz između bogatih i siromašnih i konstantnog zveckanja oružjem za masovno uništenje, bilo sagledavajući proždrljivost zavisnosti od tehnologije.
Crtež u ovoj epskoj avanturi je nešto što može odbiti pojedine čitaoce. Milerov stil je grub kao i u svim njegovim radovima, ali ovde postoji i doza maglovitosti. Ponekad je teško razaznati šta se i kako dešava na vinjetama, ali Lin Varli je svojom neverovatnom paletom ublažila sirovost olovke i tuša i možda i više od samog Milera doprinela prijemčivosti kompozicije. Naročiti efekat ostavljaju duplerice kroz koje se stiče svest o napredovanju priče i značaju koji rasplet borbe između ronina i Agata ima za ceo svet.
Ronin je klasik stripovskog medija i svojevremeno je bio jedan od pokretača kreativnog talasa koji je proširio lepezu žanrova i pokazao šta sve deveta umetnost može. Snažan i brutalan, a u isto vreme intelektualno provokativan sa odlično osmišljenim likovima. Naročito treba istaći karakterizaciju Kejsi Mekene koja je dokaz da je moguće stvoriti snažan ženski lik bez uškropljavanja muških.
Ronina je na ovim prostorima objavila hrvatska Fibra 2014. godine u izdanju njima svojstvenog kvaliteta.
Autor: Nikola Tasković
