“Alois Nebel”: Sasvim običan čovek koji samo ponekad vidi maglu…
Ovo će biti priča o jednom običnom čoveku, koji živi u jednoj običnoj, maloj i Drugim svetskim ratom razorenoj zemlji, koji ima običan posao…
Prikaz stripa “Alois Nebel” scenariste Jaroslava Rudiša i crtača Jaromira 99 u izdanju Komika
Kako smo već naveli, Alois Nebel je običan čovek, otpravnik na železnici, koji živi u Belom Potoku, malom mestu u Češkoj, sa fenomenalnim pogledom na planine. Rođen je 1948. godine u Frivaldovu, današnjem Jaseniku i treća je generacija železničara u porodici. Njegov otac je takođe radio na železnici, bio je veliki ženskaroš i Alois je verovao da je tu negde, na železnici, u vozu ili stanici, pronašao i njegovu majku. Nebelov deda bi dao život za železnicu. Kada je penzionisan, svakog dana, posle doručka bi sedao u voz i obrnuo krug preko Krnova, Brunatala i Olomouca. Odlazio bi rano ujutro, a vraćao se oko sedam naveče. Ali, jednog dana je u Olomoucu seo u brzi voz i više ga niko nije video.
Pročitajte: “Šavovi”: Rezovi hirurškog noža su blaži od ožiljka roditeljske mržnje!
Alois živi miran život, bez nekih trzavica i posebnih događaja koji podižu adrenalin. Toliko je smiren čovek, spreman, kao da je naviknut na nemile scene, da se priča kako je jednom prilikom, voz doslovce prepolovio čoveka, zapravo odsekao mu noge, ali Alois je, dok je svetina vrištala na stanici, uzeo pribor za prvu pomoć, pomogao čoveku, a ne baš tako veseo nastavak se može naslutiti.
Iako nema neki buran život, a stanuje u malom mestu, koje je poznato jedino po vodi, za koju je neki naučnik otkrio da je lekovita, i u koje vozovi dolaze po utvrđenom redu vožnje (ponekad uz kašnjenje), njegova omiljena literatura, ono što ga opušta i smiruje, jesu redovi vožnje. Sve zna, napamet, svaki voz kada stiže, zna kada će koji da kasni, ali mu je ipak drago čitati uvek iste liste sa redom vožnje, dolazaka i polazaka.
Alois ima još dve karakteristike – duboko je uveren u to da svako od nas ima voz koji samo čeka da ga zgazi, i ponekad ga obuzme magla, gusta magla iz koje izlaze vozovi puni nemačkih, nacističkih ranjenika, oficira, naroda. Ponekad u toj magli vidi i samoga sebe, a život sa maglom nije dobar, naročito pod protektoratom sovjetskih snaga koje jedva čekaju da nekoga proglase ludim i udalje ga sa položaja.
Pročitamo li ovo sve pažljivo, pa čak i ovo za maglu (svako od nas ima nekog svog demona koji ga progoni), Alois je doista običan čovek, zaokupljen umrtvljenim prilikama života u maloj sredini, ali sve to dobro podnosi uz birtijaško društvo i kriglu piva.
Priču o železničaru Aloisu Nebelu ispričali su o trotomnom grafičkom romanu češki strip autori, scenarista Jaroslav Rudiš (1972), autor romana “Grand hotel”, “Tiho”, “Kraj panka u Helsinkiju” (dobitnik je nagrade “Jirži Orten” i nagrade publik “Magnesia Litera”, a radio je i radio-drame i filmska scenarija) i Jaromir 99 – Jaromir Švejdik (1963), pevač i tekstopisac rok grupe Prissnitz i slikar. Ova dva umetnika su trilogiju objavljivali od 2003-2005. godine. Prvi deo trilogije nosi naziv “Peli Potok”, drugi “Glavna železnička stanica” i treći “Zlatne planine”, zapravo prema mestima u kojima se odvija radnja. 2006. godine je objavljena i integralna knjiga, a izdavačka kuća Komiko ju je, na srpskom jeziku objavila 2014. godine (biblioteka Meridijani knjiga 2) sa prevodom Aleksandra Korde Petrovića, i to sa češkog jezika. Autori stripa su napisali i scenario za film, koji je u međunarodnoj koprodukciji uradio režiser Tomaš Lunjak, a u bioskopima se pojavio 2011. godine. Film je urađen korišćenjem tehnike rotoskopije
Sam pripovedački stil je dosta depresivan, čak i melanholičan, prikladan mestu i okolnostima u kojima živi glavni junak. Nemaština, sovjetski uticaj, šverc poljskih proizvoda (“poljskih ali jeftinih”*), neizvesnost i strah od režimskih progonitelja i potkazivača, apsolutno odgovara onome o čemu pričamo. Postavke tabli su neuobičajene, smenjuju se klasične strip table karakteristične za evropsko podneblje 1970-80-ih godina, sa scenama preko cele table ili pokojim izdvojenim kvadratićima gledanim iz zoom perspektive nalik na superherojske table novijeg doba, a sam stil crtanja, toliko crnog tuša i crne boje na tablama, može da se u toj tmini meri sa Minjolinim masnim tablama i Milerovim geometrijski podeljenim scenama iz Grada greha.
Alois u ovoj povesti o sebi doživljava to da gubi posao, živi na ivici egzistencije kao beskućnik u Pragu, zaljubljuje se u ženu koja mu pomaže i doživljava, za neke najveću radost za čoveka. U sve to, kako bi dramaturški pojačali radnju, uz neke sitne pokrete životnih impulsa koji su neposredno vezani za Aloisa, priča prati i čoveka neizvesne budućnosti i neslavne prošlosti – Nemoga, koji sa svojim neraščišćenim porodičnim vezama i psihološkim stanjem tumara putevima čeških gradova i sela tražeći mir, pronalazeći tragove osvete. Drugo što su, kako bi se radnja malo pojačala uveli autori, jeste događaj, vremenska nepogoda iz jula 1997. godine, pogodila Moravsku, oblast u Češkoj. Šteta od poplava je bila nemerljiva, 49 ljudi je izgubilo život, 536 naslelja je oštećeno i 29 hiljada kuća. To je ono što je dalo malo dinamike samoj radnji i prodrmalo likove stripa kako bi pokazali svoje pravo lice.
Alois Nebel je zaista jednostavan čovek, koji osim magle, nema nikakvih ozbiljnijih problema i zato je njegov život jednostavan i dosadnjikav…
POGLEDAJTE I OVO:
