“Automobil koji nije želeo da umre” – Kraj puta za Dilanovu čuvenu bubu?

Prikaz stripa “Automobil koji nije želeo da umre” 175. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 384. broj u Italiji po scenariju Điđija Simeonija, uz crtež Serđa Đerazija

Publici sa ovih prostora je isto tako kultna čuvena bela buba Dilana Doga koju vozi već tri i po decenije. Upravo je ovaj automobil, koji je neraskidivo povezan sa mitologijom Dilana Doga, tema ove epizode. 

Kada stara buba ne prođe kontrolu emisije štetnih gasova, čime se donosi odluka da mora biti isključena iz saobraćaja, Dilanu ne preostaje ništa drugo nego da nevoljno odabere hoće li je uništiti ili prodati nekom kolekcionaru starih automobila. Kako nema srca da je uništi, Dilan je prodaje misterioznom kolekcionaru za skromnu sumu u iznosu od jedne funte. Međutim, veče nakon što ju je predao kolekcionaru, buba se misteriozno pojavljuje pred njegovim vratima. On je ponovo vraća kolekcionaru sledeći dan, ali se ona ponovo sledeće večeri vraća pred njegov ulaz. U isto vreme Ranija i Karpenter tragaju za serijskim ubicom koji na drumovima gazi svoje žrtve autom.

Simeoni se ponovo vraća kao scenarista Dilana Doga, a nakon što su njegove prethodne priče crtački ispratili velikani poput Fregijerija i Brinidizija, sada mu se pridružuje Serđo Đerazi. Simeoni prevazilazi jednostavnu koncepciju automobila samo kao objekta, te ističe da je Dilanova buba vremenom poprimila sopstveni identitet zasnovan na sećanjima i avanturama koje su preživeli Dilan, Gručo i Blok, zajedno sa svim silnim Dilanovim ljubavima koje su sedele na njenom sedištu. Bubin identitet se razvija na osnovu koncepta animizma (verovanje da sve ima dušu ili duh).

Pročitajte: Šta se desi kada Gručo zamenjuje Dilana u obavljanju dužnosti?

Dilanov odnos prema svom automobilu Simeoni prikazuje kao ‘vezu’. On ne može da prežali svoju bubu nakon svega što su prošli zajedno i ne može da se pomiri sa tim gubitkom ispoljavajući pritom emocije slične kao da je ostavljen od strane voljene žene. Možda upravo zato nije slučajno što se u ovoj epizodi ne pojavljuje nijedna žena koja bi postala Dilanova nova ljubav, već je ženska figura u potpunosti zamenjena bubom.

Simeoni generalno dobro upravlja dijalozima i narativom, jedino se sam rasplet čini previše zbrzanim jer Dilan (u momentu kada se misterija oko Dilanove bube i istraga koju vode Karpenter i Ranija ukrste) previše lako dolazi do zaključka ko stoji iza svega i kako ga pobediti. Gurčo je uspešno iskorišten u ovoj epizodi, a čak su produbljene i karakteristike odnosa Karpentera i Ranije prema Dilanu, odnosa koji dobijaju neke nove momente.

Đerazijevi crteži, koji savršeno opisuju izraze besa, očaja i tuge, savršeni su za davanje duše i osećanja čak i neživom predmetu kakav je automobil. Njegov klasičan i funkcionalan realistički stil nudi čiste, elegantne i dinamične table, dok njegova profinjena i detaljna linija daje likove sa preciznim anatomijama i uzornim ekspresijama. 

Kavenagova naslovnica inspiraciju crpi sa postera Karpenterovog filma Christine iz 1983. godine, rađenog po knjizi Stivena Kinga o paklenom autu ubici,

“Automobil koji nije želeo da umre” je solidna epizoda u kojoj Simeoni još jednom pokazuje svoj talenat da svoju priču osloni na neki kultni aspekt iz Dilanovog mitosa, a da pritom bude originalan i uverljiv.