“Reka Mohok” – Bozelijev omaž Pratu
Postoji nešto posebno u širokom, neistraženim prostranstvima i osvajanju divlje zemlje što Severnoamerički kontinent 17. i 18. veka čini idealnim mestom i istorijskim razdobljem za avanturistički strip.
Prikaz stripa “Reka Mohok” po scenariju Maura Bozelija i crtača Anđela Stana
Le Storie je serijal izdavačke kuće Boneli koji se uglavnom sastoji od one shot priča i po nekog mini serijala. U Srbiji je izdavanje započeo Darkvud pod nazivom Jedno doba, jedna priča, a zatim se pod različitim imenima serijal preselio u Golkondu, Čarobnu knjigu, Feniks pres i novoosnovani Pergam.
Reka Mohok je drugi kolor specijal serijala i na njemu je radio dubl Bozeli – Stano, a kod nas objavila Čarobna knjiga kao prvi stepenik svoje edicije Boneli grande. Isti dvojac je radio na nastavku Kentaki river koji takođe može da se nađe u ČK izdanju.
Priča je smeštena na polovini 18. veka na granici britanskog i francuskog uticaja u Severnoj Americi. Takozvani Francusko – indijanski ratovi koji su prethodili Američkoj revoluciji su u toku. Englezi i Francuzi vide ključ za dominaciju u domorodačkim plemenima i nastoje da grade korisne saveze sa Irokezima, Abenakijima, Delaverima… Huškanje i pridobijsnje Indijanaca ima svoj sistem i svoju logiku zbog večnih međuplemenskih zavada.
Pročitajte: “Palp” – Ima li srećnog kraja za odmetnike?
Ovu turbulentnu i politički jako komplikovanu eru, Bozeli čitaocima približava kroz tragediju porodice Čepmen, lik francuskog poručnika Rivijera i legendu o Crnom gavranu.
Pisac je izgradio zanimljiv narativ. Koristeći jako malo prostora uspeva da čitaoca zainteresuje za likove ne ulažući previše u njihovu prošlost. Brzo manipliše radnjom i vremenom proteklim između dva događaja što daje na dinamici, ali može da deluje i konfuzno.
U samom načinu na koji je priča doneta, u njenom tonu, očigledno je da Bozeli ima dosta veću kreativnu slobodu nego što je to slučaj na Teksu ili nekada na Zagoru. Scene uglavnom prirodno prate inerciju događaja koji joj prethode, a nema nelogičnih puritanskih kočnica koje su tako česte za Boneli. U tom smislu i za likove se može reći da su u većini slučajeva moralno sivi i u toku radnje se kreću prema svetlom ili tamnom kraju spektra.
Dijalozi su pametni i smešteni sa puno osećaja. Međutim, Bozeli ne krije da ga je Prat inspirisao ali mu itekako fali poetike koja je krasila Kortovog oca. Svakako je loše stvari porediti sa nedostižnim idealima, pa u tom slučaju Reka Mohok može da izgleda pomalo suvo jer Bozelijevi likovi nisu tako snoviti i magličasti kao Pratovi.
Anđelo Stano je verovatno izabran za crtača ove epizode jer svojom stilizacijom može da podseti na slavnog lutalicu. I on to svakako uspeva, pokazujući da nije rođen samo za horor i grotesku. Može mu se zameriti statičnost u pojedinim trenucima, ali najveća mana vizuelnog dela ovog stripa je svakako što Stano sam nije nanosio boju na table. Njegov akvarel koji vidimo na ilustacijama koje prate uvodni tekst bi dao ovoj pripovesti još jednu dimenziju i sam doživljaj bi bio primetno jači.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
