“Teksaški rendžeri” – Zagor pod vrelim suncem Teksasa

Odabrane priče sa brojem 56 na rikni nas vraćaju u Bozelijevu eru Zagora i putešestvije nazad ka Darkvudu nakon okršaja sa Natom Murdom.

“Teksaški rendžeri” – Zagor pod vrelim suncem Teksasa

Prikaz stripa “Zagor: Odabrane priče 56 Teksaški rendžeri” po scenariju Maura Bozelija i crtača Stefana Andreučija

Preuzimanje uredničkih struna na Zagorovom serijalu od strane Maura Bozelija početkom devedesetih mnogi smatraju kao trenutak kada je najpopularniji strip junak na Balkanu spašen od propasti. Do trenutka izlaženja Nestalog istraživača, koji označava početak Bozelijeve vladavine, Duh sa sekirom je bio u limbu loših i nemaštovitih priča koje su polako odbijale čitaoce. Zatim je usledio vrtoglavi skok u kom se Zagor ne uspeva samo povratiti i ponovo osvoji odlutale čitaoce, već priče koje nastaju iz Bozelijevog pera i pod njegovim budnim okom preskaču gotovo sve što je do tada viđeno u serijalu.

Toj izuzetnoj epohi pripada i najnoviji broj Odabranih priča „Teksaški rendžeri. Priča je originalno objavljena 1995. u tri sveske, a Bozelijev koautor je bio Stefano Andreuči.

Zagora i Čika zatičemo u vreloj pustinji Teksasa na putu ka svom voljenom Darkvudu. Upravo su posetili Sedam gradova Sibole, a u budućnosti ih čeka upoznavanje sa madam Lavu. Ipak, sada su na granici da dehidriraju, a dragocenu vodu nalaze u malom selu Tortiljas. Tamo igrom slučaja, koja je tako česta pojava kod Zagora, susreću Diging Bila koga spasavaju od neprilika sa revolverašima. Suvonjavi avanturista je ponovo u potrazi za blagom do koga vodi mapa iscrtana na svilenom pojasu. Reč je o izgubljenom rudniku zlata Alvarezovih. Pošto saslušaju priču koja prodaje mapu, Zagor i Čiko odlučuju da pređu deo puta sa Diging Bilom i njegovim lokalnim pomoćnikom Pedrom. Na tom putu će im se prvo isprečiti pleme Komanča Penateka. Tada će se družina Duha sa sekirom umešati u opasnu teksašku čorbu koju čine Komanči, komančerosi i teksaški rendžeri.

This slideshow requires JavaScript.

Pročitajte: Nejtan Never – Bonelijev Blejd Raner

Bozeli previše dopušta slučajnostima da služe njegovim likovima što je dosta zamorno prilikom čitanja. Ipak, on zanimljivom radnjom uspeva da sakrije taj nedostatak scenarija i vešto grana priču od linearne ka slojevitoj. Likovi su jako vešto uklopljeni, a oni koje sada upoznajemo po prvi put stvaraju između sebe hemiju koja idealno služi priči. To se naročito odnosi na Sivog Vuka i rendžera Adama koji balansiraju na ivici odnosa prijatelj – neprijatelj.

Malo je sporih mesta u radnji, a i ona su popunjena lepo napisanim dijalozima tako da osećaj punokrvnog vesterna sa dosta akcije, pucanja i ispaljenih strela dolazi pod punom opremom.

Verovatno najveći adut ove avanture predstavlja Andreučijev crtež koji je prava dinamična bomba. Izvesno je da maestro nije na vrhuncu i uočavaju se uticaji drugih crtača, ali je razvoj jednog od najlepših stilova u Boneliju prisutan i očigledan. Još uvek ne tako sigurnih linija, ali sa izuzetnim prikazima okruženja i snage likova, svaka Andreučijeva vinjeta puni oko i svaki kadar svedoči da su za umetnika likovi pod olovkom živi i izuzetno pokretni.

Jedna zanimljivost koja se dedukuje iz Andreučijevih potpisa na pojedinim tablama je da su „Teksaški rendžeri“ nastajali u periodu od ’93. pa sve do ’95. Dakle u periodu od tri godine.

Veseli četvrtak je objavljivanjem „Teksaških rendžera“ popunio jednu od značajnijih rupa u Bozelijevom trku na Darkvudskom heroju i  time obogatio svoju ediciju koja se odavno pretvorila u biser Zagorovog bistvovanja na domaćim kioscima i u striparnicama.

Autor: Nikola Tasković

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of