“Spavati, možda i sanjati” – Sladak miris dilandogovske klasike
Điđi Kavenago je ovog puta inspiraciju za novu sjajnu naslovnicu povukao od Šekspirovog Hamleta. Na naslovnici vidimo Dilana koji umesto lobanje drži krpenu lutku, dok u pozadini vreba duh devojčice, koja je u neku ruku glavni lik ove epizode.
Prikaz Prikaz stripa “Dilan Dog – Spavati, možda i sanjati “, 169. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 378. broj u Italiji, po scenariju Điđi Simeonija, uz crtež Đovani Fregijerija
“Spavati, možda i sanjati” je epizoda u kojoj se Simeoni bavi tematikom koja je čitaocima Dilana Doga poznata od ranije. U pitanju je još jedna duša bez spokoja, duh koji remeti mir naizgled obične porodice. Idealan slučaj koji može rešiti samo Dilan.
Miris dilandogovske klasike se uzdiže iz samog početka epizode. Prve stranice odišu mračnim, intenzivnim i napetim momentima. Čovek noću šeta svog psa i njegovu pažnju iznenada pleni „jeziv“ glas koji dopire iz interfona kuće koja je odavno porušena. Zabrinut zbog sličnosti ovog događaja sa drugim koji je doživeo u prošlosti, obraća se istraživaču noćnih mora, takođe opisujući svoju trenutnu porodičnu situaciju koja je krajnje paranormalna.
Sama žrtva je u ovoj priči mnogo više glavni lik koji povezuje sudbine dveju porodica. Dilan slučaj rešava sastavljajući slagalicu od malih delova koje otkriva kroz priču. Simeoni se trudio da pažnju sa Dilana preusmeri na sam slučaj, ne čineći ga posebno strastvenim prema slučaju, kakav Dilan često zna da bude, i izbegavajući da u priču ubaci ženu u koju se Dilan zaljubljuje.
Prethodna epizoda: “Neljudsko” – Dilan protiv preživelog nacizma i njegovih ostataka
Simeoni otvara karte bez preterane žurbe, dajući čitaocima onoliko koliko im je potrebno da znaju, čineći da sve teče prirodno i verodostojno, sa progresivnim krešendom na kraju. Zaplet, iako je krajnje linearan i viđen na stranicama prethodnih epizoda, uspeva da drži čitaoca u neizvesnosti do samog kraja. Ovaj stari lisac koristi provereno pravilo pripovedanja u kome se ono najbolje čuva za kraj. On takođe koristi provereni sklavijesvki metod u kome je pravo ”čudovište” priče zapravo jako realno, jer nema nemoralnijeg i odvratnijeg čuvodišta od izopačenog ljudskog bića.
Fregijeri je kao i uvek jednostavan, elegantan i u nijednom trenutku ne odstupa od svog standardnog stila i nivoa kvaliteta. On se poigrava sa tušem, čineći sve vrlo skladnim i jednovrsnim. Njegov Dilan je kao i uvek mlad, čistih crta lica i izražajnim izrazima lica. Manje više, svi njegovi likovi su uvek izražajni i on čini da njihovi izrazi lica i tela saopštavaju sve ono što ne može da stane u oblačiće, time pojačavajući osećaj uverljivosti same priče.
“Spavati, možda i sanjati” je epizoda koja će se sigurno biti draga ljubiteljima starog Dilana, pre svega jer sa pravom ulazi u one epizode u kojima pronalazimo istinsku suštinu lika koju je definisao Tiziano Sclavi.
POGLEDAJTE I OVO:
