The Boys – Dečaci koji nadziru moćnike
Osamdesetih je Alan Mur pokazao da avanture kostimiranih junaka i te kako mogu da budu ozbiljno štivo i da je izuzetno pogodno psihološkie arhetipove pakovati iza maski, te ih smeštati u svet stvoren po našem liku. Gart Enis je na početku veka sledio Englezovu ideju stvarajući mnogo siroviji i neposredniji krajnji proizvod – The Boys.
Radnja Nadzirača smeštena je u paralelni vremenski tok u kome Nikson služi treći mandat kao predsednik SAD. Tenzije između te federacije i Sovjetskog Saveza sve su veće i nuklearni rat je sve izvesniji. U takvom sivom svetu pratimo živote ljudi koji su nekada pripadali družini osvetnika, boraca protiv kriminala, sada stavljenih van zakona.
The Boys otpočinje svoj narativ 2006. godine u svetu gde su supermoći stvarne, a ljudi koji ih poseduju najveće zvezde i junaci naroda. Superheroji su, međutim, u Enisovoj kreacji uglavnom korumpirani megalomanijaci i psihopate. The Boys je mali, skrajnut, undercover tim CIA-e zadužen za praćenje Sedmorke, najvećeg i najmoćnijeg tima superheroja.
Sada kada smo se na brzinu podsetili osnovnih crta radnji oba stripa, možemo da podvučemo linije i izvedemo neke zanimljive zaključke o idejama koje su vodile autore na vremenskoj distanci od oko dve decenije.
Pročitajte: Superheroji bez stripa…
Mur, anarhista i neprijatelj elitizma, piše svoje kapitalno delo pod narastajućim neoliberalizmom koji vidi kao socijalnu pretnju slobodi običnog čoveka. Pod takvim političkim i društvenim nebom Mur stvara tmurnu, satiričnu, akcionu tragediju. Nastavlja i sa ničeovskim preispitivanjem ljudskog nagona da se poistoveti sa Bogom, što je započeo u Miriklmenu nekoliko godina ranije.
Gart Enis, rođeni Severni Irac, prati osnovnu premisu Nadzirača. Međutim, on piše u vremenu ostvarenih Murovih strahova i na ivici ekonomske krize. Razlika u prirodi tih kriza (nuklearni rat – ekonomska) stvara i razliku u atmosferi, ali na neki način i olakšava scenaristi Dečaka da se pozabavi komplesom Boga, odnosno Bogova koji hodaju među nama.
Za razliku od Mura, koji je imao samo osrednje razvijeni mehanizam televizije i novine, Enis kao oružije istraživanja ljudske prirode kojoj je dodeljena moć u bilo kom obliku, ima i narastajuće društvene mreže uz neuporedivo razvijeniju marketinšku mašinu. Shvatićete, ne govori se o promociji stripova, već injekciji medijskog i korporativnog uticaja u sam narativ.
Mogu se, dakle, povući izvesne linije po kojima Dečaci prate Nadzirače i predstavljaju na izvestan način sledbenika u svetu koji gubi romantiku neverovatnom brzinom.
Ova dva portreta Amerike su doživela i svoje ekranizacije. Nadzirači su pod rediteljskim vođstvom Zeka Snajdera 2009. dobili film koji je podelio publiiku, a Dečaci od prošle godine stanuju na malim ekranima i u toku je emitovanje druge sezone serije koja je maltene jednoglasno prihvaćena kao odlična.
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
