“Jedno doba, jedna priča: Cvetovi pokolja”: Osveta žene lomi katane i ubija jače!
Žene ratnice, ona-bugejše, nisu bile retkost u istoriji Japana. One su bile veoma poštovane u svojoj zajednici, a neke su dizale pobune, započinjale osvajanja i ginule na bojnom polju, rame uz rame sa svojim ratnim drugovima, ravnopravno.
Prikaz stripa “Jedno doba, jedna priča: Cvetovi pokolja” scenariste Roberta Rekionija i crtača Andrea Akardija u izdanju Darkwooda
Invaziju na Koreju, tokom prvih godina III veka pre nove ere, predvodila je, ni pet ni šest, već carica Džingu. Ovakvu ratnicu, u veštini, hrabrosti i odlučnosti nasledila je, tokom novije istorije ratnica Nakano Takeko koja je svoj život položila na bojnom polju tokom Bošin rata (1868-1869). Uvežbane ubice, trovačice, špijunke, majstori kamuflaže, ispunjavale su, vedrile i oblačile širom Dalekog istoka. O tim majstorima za odstrele, ženskog pola, pravljena su istraživanja, snimani filmovi poput filma “Onibaba” (što znači ubica), 1964. godine autora po imenu Kaneto Šindo.
Pročitajte: “Ubijte Karavađa!”: Jedna velika umetnička avantura!
Jednu priču o ratnicama ženskog pola, ispričao je Roberto Rekioni, scenarista i urednik izdanja Dilan Doga u izdavačkoj kući Serđo Boneli Editore, a nacrtao Andrea Akardi. Strip je objavljen u formi svešciče, na kvalitetnom papiru i koricama, u izdavačkoj kući Darkwood za naše tržište, 2016. godine, u ediciji “Jedno doba, jedna priča”. Aleksandra Milovanović je rutinski odradila prevod stripa, iako nije imala mnogo posla.
“Cvetovi pokolja” je još jedna priča o ratnici iz Japana koju su uradili Rekioni i Akardi pored priče “Iskupljenje samuraja”. “Cvetovi pokolja” govore o mladoj devojci, čiji se otac ubio, izvršio čin časne smrti zbog pohlepnosti i korupcije na dvoru, a za njim se ubila i njena majka. Sve se to odigralo na očigled njenog verenika, čiji je zaposlenik bio otac nesrećne devojke, a taj verenik, feudalni veleposednik, je svojim bezakonjem i ohološću povredio ponos svog savetnika, koji je morao da izvrši samoubistvo.
Devojka se zaklinje da će osvetiti svog oca i majku i tako beži sa imanja, noseći sa sobom samo jedan cilj, učenje veštine borbe, mačevanja, špijunaže, torvanja kako bi osvetila svoje najmilije.
Način na koji je priča ispričana, način na koji je tekla obuka, ali i kasnije prerastanje želje za osvetom u mržnju i oholost, težnju za moći, u mnogome podseća na radnju Tarantinove priče iz filma “Kil Bil”. Glavne junakinje i filma i stripa su u dubokoj povezanosti, tako da se može pretpostaviti kako je Rekioni, poznat po pravljenju uporedbi i kopiranju, strip “Cvetovi pokolja” u nekim scenama i delovima radnje (naročito kada se radi o treningu devojke) bazirao na filmu, koji je nastao 2003. godine (prvi deo), a strip je objavljen deset godina kasnije…
Akardi je svoj posao odradio prefektno. I više nego perfekto, svaka scena, svaki dekor, anatomija likova i pokreta osnovni za borilačke veštine su toliko realistično urađeni da to prevazilazi granice koje mnogi strip umetnici ne mogu da dostignu. Detalji u pozadinama, pored prefinjene linije ljudskog tela, su glavno oružje autorovog crteža.
Strip “Cvetovi pokolja” su više nego perfektno ispričana priča o jednom istorijskom periodu i istorijskoj grupaciji koju u Evropi ne poznajemo dobro.
