Savršen dan za “Banana Fish”

Prikaz mange “Banana Fish” autorke Akimi Yoshida

Tokom jedne od retko mirnih večeri u američkom kampu, Grifin uzima svoju pušku i u divljačkom bunilu puca na svoje saborce, ubivši tako skoro sve svoje prijatelje. Vojnik po imenu Maks ipak uspeva da ga zaustavi teško ga ranivši u obe noge. Oboreni i zbunjeni Grifin od tad izgovara samo dve reči – Banana Fish.

Ovako počinje radnja u mangi „Banana Fish“ koju je od 1985 do 1994 godine stvarala mangaka Akimi Yoshida. Manga govori o mladom Grifinu koji se vraća iz rata potpuno slomljen i neprepoznatljiv, ali Grifin nije glavni lik ove duboko potresne akcione priče o izgubljenoj dečijoj nevinosti i potrazi za pripadnošću i slobodom. Glavni lik ove mange, čija se priča proteže kroz 19 brojeva (voljuma), je Grifinov mlađi brat Eš Links.

Eš je sedamnaestogodišnji dečak. Video je i doživeo stvari koje nijedan čovek, a kamoli dete ne treba da vidi – stvari koje su, nažalost, istinite i deo naše stvarnosti. Dok je Grifin bio odsutan, osmogodišnji Eš je bio silovan, a nakon toga i gurnut u svet mafije i prostitucije. Eš je uz malo sreće i mnogo inata uspeo da preživi traume koje su se svakodnevno nagomilavale, uspeo je da se u haosu izvuče sa dna i zauzme mesto u mafiji kao mladi vođa bande podjednako odbačenih klinaca. I dok Eš širi svoj uticaj u ogromnom Njujorku sa željom da se oslobodi od šefa mafije „Papa“ Dino Golzina, istovremeno brine o svom bratu i pokušava da sazna šta je to Banana Fish i da li je to prouzrokovalo Grifinov mentalni kolaps. Uskoro, saznajemo da je Banana Fish ime nove droge koja tek treba da se pojavi na masovnom tržištu i da je, naravno, u nastajanju ove droge delimično umešan i „Papa“ Dino. I tu priča ove mange zapravo počinje.

U mangi, Banana Fish je droga koja proizvodi nekontrolisan strah i snažne halucinacije protiv kojih ne postoji lek. U kratkoj priči „Savršen dan za banana ribe“ (1948) autora Džeroma Dejvida Selindžera, banana ribe su posebne ribe koje se hrane bananama iz rupe. Toliko su proždrljive da ne prestaju da jedu ni kad postanu prevelike kako bi izašle iz rupe. One skončaju u ovoj rupi, okružene onim što ih je ubilo. O ovim ribama priča lik Simor preko koga Selindžer govori o svojim emocijama koje je poneo za sobom iz Drugog svetskog rata. Selindžer nam govori o tome kako kada jednom čovek iskusi i učini zlo za njega više nema povratka iz crne rupe bez dna. Simor pokušava da se izvuče iz rupe tražeću podršku svojih najbližih, ali nailazi na nerazumevanje. Pokušava da nađe u sebi zaboravljenu i slomljenu nevinost koju vidi u devojčici Sibil, ali i nakon što je s njom podelio intimnu priču o banana ribama, Simor ne nalazi mir. Shvata da je nevinost za kojom traga iluzija i da ona zapravo možda nikada nije ni postojala. Na kraju, Simor izvršava samoubistvo, jer kako Selindžer to objašnjava „za njega je bilo nemoguće naći mesto u društvu koje svojevoljno ignoriše istinu koje je sad Simor bio potpuno svestan.“

Pročitajte: Đunđi Ito i njegove najstrašnije mange

Autorka mange je bila veoma inspirisana delima Selindžera, te je mladi Eš, koji čita u slobodno vreme „Lovca u žitu“, njena verzija Simora. U mangi takođe upoznajemo i njenu verziju Sibil. Eđi Okamura je mladi japanski fotograf koji dolazi u Njujork, igrom slučaja upoznaje Eša i biva uvučen u svet konstantnog nadmetanja između mafijaških grupa, državnih snaga i istraživačko-naučnih organizacija.  I baš kao što Eš uz pomoć Eđija pokušava da veruje u slobodu, Eđi uz Ešovu podršku pokušava da ne padne u rupu.

Pored uzbudljivih akcionih scena, zanimljive misterije, specifičnog humora osamdesetih i gotovo poetičnih emocija, ono što ovu mangu možda izdvaja od drugih je prikaz prijateljstva i dubokog razumevanja između Eša i Eđija. ’Bromance’ je i više nego zastupljen i popularan u stripovima i mangama, ali ’bromance’ u „Banana Fish“ se zasniva na reakcijama i razgovorima o surovo realnim temama koje su obrađene sa neverovatnim taktom; zasniva se na tišini u usamljenoj noći, a opet i na šalama između dva tinejdžera koji se zasita ponašaju kao klanci kada im situacija to dozvoli.

„Banana Fish“ je manga koja je nastajala u vreme svetski priznatih klasika kao što su „Akira“ ( Katsuhiro Otomo), „Parasyte“ (Hitoshi Iwaaki), „Marginal“ (Moto Hagio), „JoJo’s Bizarre Adventure“ (Hirohiko Araki) i mnogi drugi. Ovi naslovi su pomerali granice pravila ustaljenih žanrova japanskog stripa i istovremeno menjali pogled na određene teme. „Akira“ donosi nešto sasvim drugačije na svetsku scenu ’cyberpunk’ žanra; „Parasyte“ meša ’body horror’, triler i naučnu fantastiku i doprinosi razvoju seinen žanra u Japanu; „Marginal“ zajedno sa delima grupe Year 24 stvara moderni shōjo žanr i  shōnen-ai. I kako „JoJo’s Bizarre Adventure“ briše granice između shōnen i seinen žanra, tako „Banana Fish“ briše granice između shōnen i shōjo žanra i pritom stvara čvrstu osnovu koja će kasnije pomoći stvaranju današnjih yaoi i shōnen-ai naslova. Ali, jedna od najbitnijih zasluga ove mange je definitivno uvođenje teških realnih tema u mangu i menjanje načina govora o takvim temama.

„Banana Fish“ u svom crtežu i narativu ima primese tipične mange iz osamdesetih, međutim kako stranice odmiču stil crteža postaje specifičan i nešto po čemu se Akimi Yoshida razlikuje od drugih.

Ova manga je godinama bila nedostupna na engleskom tržištu, ali zahvaljujući animiranoj adaptaciji iz 2018, sada se ovi prepoznatljivi voljumi mogu lako naći na vašim policama. Ukoliko želite da probate ovaj veoma voljen i cenjen naslov u Japanu, pripremite maramice, biće vam potrebne!

Leksikon:

*Seinen – naslovi namenjeni starijoj muškoj publici.

*Shōjo – naslovi namenjeni mlađoj ženskoj publici.

*Shōnen – naslovi namenjeni mlađoj muškoj publici.

*Shōnen-ai – naslovi koji imaju homoerotične teme, ali je akcenat najčešče na čvrstom prijateljstvu između likova.

*Yaoi – naslovi poznati i kao BL (Boys’ Love) sa homoerotičnim temama. Ovaj žanr ne treba mešati sa bara žanrom. Yaoi uglavnom stvaraju žene i ovi naslovi su uglavnom namenjeni ženskoj publici, dok bara naslove stvaraju uglavnom muškarci i ovi naslovi su uglavnom namenjeni LGBT publici.

Autor: Jelena Vučić