“Švindleri” serija koja ruši Marvelove i DC filmove!

Ova serija (Švindleri, 2019), reditelja Nemanje Ćeranića i Miroslava Lekića i scenariste Đorđa Milosavljevića u saradnji sa glumcem i producentom Dejanom Lutkićem, kroz domaće ruho, palanački ambijent i intelektualno postavljenu, neuvredljivo za publiku, veoma zamršenu i kompleksu radnju ruši najveće filmove Marvelovog i DC-jevog superherojskog univerzuma i produkcije.

Pročitajte: Televizijske serije kao budućnost srpskog stripa

Pre nego što objasnimo prethodnu tvrdnju, moramo se osvrnuti na samu radnju stripa. Priča nas vodi u Palanku, negde u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata, nejasne godine i neznane lokacije za samo mesto, koje meštani nazivaju “bestragija”, “nedođija”. Neko iz te Palanke je dobio glavnu premiju na lutriji, velikih milion dinara i sada se čitav palanački i beogradski šljam, aktivira i sliva u to mesto zarad zadovoljenja nekih svojih interesa, koji su posredno ili neposredno vezani za tu srećku. U seriji se pojavljuje mnoštvo likova, gradonačelnik, kafedžija, vaspitač doma za nezbrinutu decu, pitomci tog doma, vlasnica palanačke pečenjare, brica, beogradski lopovi i lupeži koji se nalaze u “Sindikatu” lopova, doktor, sandučar (čovek koji svoju korist i hleb zarađuje odavajući tajne celom mestu sa svog sanduka), “slikar”, “policajac u penziji” i slično. Kada se pogleda ovaj popis likova i profila, vidimo da se tu nalaze pripadnici od visokog sloja u društvu, do najnižih u lancu ishrane. Svi oni su “švindleri”, zapravo gotovo svi. Švindler je reč koja označava varalicu i prevaranta, a oni, gotovo svi do jednog varaju za svoje interese, prevrću, izvrću, muljaju, ne samo druge, već i one sa kojima rade, svi se dobro poznaju, ali zapravo niko ne zna ko je zapravo ovaj drugi, a tokom serije se odaje utisak da mnogi ne znaju ni ko su oni sami. Interesantno je reći, da se sve do devete epizode (od 12 epizoda) ne zna mnogo o radnji niti o onome što likovi rade i iz kojih interesa švindluju, ali i to što se u poslednje tri – četiri epizode radnja otkriva, ne mari mnogo, jer radnja nije zbrzana i smuljana, već se u svakoj od epizoda (misli se na epizode od 1-8) nagoveštava nešto iz prošlosti ili iz bližih događaja, ali bez objašnjenja. Sve to, umešanost najviđenijih ljudi u najmračnije događaje i zločine palanke se lagano pojašnjava i kristališe u te tri poslednje epizode.

Kada se sve skupi, reditelji, scenaristi i producenti zajedno sa glavnim i sporednim glumcima (a kad budete gledali seriju shvatićete da nema glavnih i sporednih glumaca i da je svaki lik podjednako važan) su napravili toliko kompleksnu radnju, grotesknu u Nušićevom stilu, brzu i dinamičnu u holivudskom maniru, sa primesama domaćih, ali opet i vestern začina.

Uloge u seriji “Švindleri”

Likove Ike i Bože u „Švindlerima“ tumače Pavle Mensur i Filip Hajduković, a u seriji glume i Dragan Jovanović, Branka Pujić, Anđela Jovanović, Strahinja Blažić, Aleksandar Đurica, Marko Baćović, Nevena Vukes, Dejan Lutkić, Brankica Sebastijanović, Srđan Miletić, Vlasta Velisavljević, Gorica Popović, Vojin Ćetković, Andrija Kuzmanović…

E sada, zašto su “Švindleri” srušili Marvelov i DC univerzum? (Sada će neki reći kako to nije isto, ali jeste, Marvel i DC svoje preloše stripove poslednjih godina prodaju samo na osnovu uspešnosti filmova… Kod nas se stripovi prodaju, ali to je sve i dalje na niskom nivou) Pre sve ga zbog toga što je radnja topla i ljudska, puna ljudskih mana, u toj radnji svako od nas može da se prepozna, u svakom od likova, njihovim nesrećama i malobrojnim srećama gledaoci mogu da se pronađu i mogu da osete emocije i atmosferu. Jedini film koji može da se izuzme iz kritike, a iz DC-jevog opusa je “Džoker”. Što se ostalih DC filmova tiče, jedino vredno spominjanja jeste Nolanova trilogija “Mračnog viteza” koja je dobar akcioni film i ništa više. Pa čak i u tom filmu, Betmen nije glavni junak niti je omiljeni kod publike, već je to Ledžer u ulozi Džokera. Džoker je lik koji, poput Leksa Lutora u Supermenu, iz godine u godinu i tako više od osam decenija, bukvalno zajebava i vuče za nos velikog Betmena, a kada je reč o Supermenu to je još gore i više ponižavajuće za čitaoce, jer je Leks Lutor milion puta jači od “Čoveka od čelika” koji je “otporan na metke” i može sve, zato je i “super”, ali na kraju, u poslednjih nekoliko stranica stripa ili scena filmova Supermen ipak odnese pobedu na neki nejasan, pa čak i mističan način. Da ne pričamo o Džokeru, mentalo obolela osoba, pravi ludim čitav grad, svu policiju, pa čak i velikog dobrotvora, a još većeg bogatuna Brusa Vejna (što je još smešnije da bogataši, koji žive na račun sirotinje, spasavaju i čuvaju život sirotinji), ogromnog naučnika koji ima sve najveće sofisticirano oružje, poslednje generacije, ubojito da bi moglo uništiti čitavu planetu. Ali ne, Džoker je taj koji, doduše uvek završi u zatvoru, ali se uvek izvuče iz zatvora, uvek pravi nove i još podlije i još teže, za rešavanje, probleme Betmenu, da se postavlja pitanje zar je moguće da Betmen ne može da smisli zatvor – ćeliju – kavez dovoljno dobar u kojem će se čuvati Džoker da nikada ne može da izađe? Zaista smešno, i veliko ponižavanje intelekta publike. O Supermenu smo usputno govorili uz Betmena, a realno i ne traba trošiti više reči, sve je rečeno kroz to.

Kada je Marvel u pitanju, on ima mnogo bolje filmove u odnosu na DC, svoje priče gradi godinama, da bi se na kraju završile u “Endgame” kao dobra završnica. Ali opet zar nije smešno kada gledamo scene kako se ultra-vojnik Kapetan Amerika, Hulk, Iron Man, Tor, bog groma, bore protiv jednog Tanosa, a on kao sadrži sve moći ovog sveta, a oni svi, superheroji su kao nemoćni, pa ga onda, uz maloumno objašnjenje radnje pobede? To je zaista žalosno… 

Jeste da “Švindleri” nisu superherojski žanr, nema fantastike, nema mašte o nečemu što ne postoji na ovom svetu, već su prosti i ljudski, ali baš je to znak koliko svaki od švindlera ima velike supermoći kada u glavi može da drži pet tajnih identiteta, predstavlja se na šesti način, a i sam veruje da je ona treća ličnost, koja samo u najtišim trenucima izbija iz njega. Svako u svojim prstima nosi toliko veštine da može opelješiti bataljon najnaoružanijih i najopasnijih vojnika, a u glavi ima priču za svakoga drugu, bez greške da će uloge da pomeša i na kraju izađe kao strana koja je uspešno varala, varalice. To su pravi superheroji, obični ljudi, koji muljaju, koji u neimaštini, bedi i sirotinji preživljavaju, koji na deset usta imaju samo mrvu hleba i svi budu siti. Zato su “Švindleri” sa svojom neverovatnom radnjom serija koja pomera granice, koja poštuje svoju publiku, koja povezuje svoju publiku sa sobom, a ne postavlja sebe iznad publike, koja govori umesto publike i koja predstavlja publiku. 

Jedini lažovi i švindleri su oni koji stvaraju maloumne filmove, a “Švindleri” su serija koja ne švindluje svoju publiku. Verujemo da će ova serija pospešiti i uzdići strip umetnost u našoj zemlji, moramo spomenuti i vrhunski film “Technotise: Edit i ja” po stripu autora Alekse Gajića, i nadamo se i nekim drugim ekranizacijama domaćih stripova “Konstantinovo raskršće” koja je u procesu proizvodnje, “Beskrvni” i “Vekovnici” zašto da ne..?