Televizijske serije kao budućnost srpskog stripa

Serija je prvo emitovana na Telekomovom kanalu Superstar i tek je čeka prikazivanje na RTS-u, pa samim tim i šira recepcija kod publike.

Prethodna saradnja glumca i producenta Dejana Lutkića sa scenaristom Milosavljevićem, rezultirala je serijom Jagodići koja je u svoje tri sezone napravila tranziciju iz niza programa smeštenih u epohu između dva svetska rata, i Zlatnog doba koje je izgrađeno u, mahom Šotrinim prikazima tog perioda, u krimić koji će potom doživeti ekspanziju. U određenom smislu, Jagodići su bili podjednako uvod u serije poput Ubica mog oca, i prototip onoga što će razraditi Dragan Bjelogrlić u Senkama nad Balkanom. Otud nije bilo razloga da od nove saradnje Lutkića i Milosavljevića ne očekujemo puno i još neku inovaciju.

Švindleri su nastali po Milosavljevićevom stripu koji je izlazio u nastavcima u specijalizovanom časopisu, a uporedo sa serijom izašao je i strip-album koji obuhvata sve do sada nacrtane avanture ovih junaka.

Sama serija donosi stripovsku stilizaciju negde na ničijoj zemlji između špageti-vesterna, Dikensovih romana i Nušićevih komedija. Ovakva stilizacija nije sasvim nova u našoj kinematografiji – na sličan način relativno bliska epoha ovoj, dakle srpska varošica između dva rata  tretirana u remek-delu Slobodana Šijana Maratonci počasni krug. Umesto Nušića, on doduše ima Kovačevićev rukopis i doprinos Iling komedije, ali mehanika je veoma slična.

Ovaj kompleksni spoj je jako dobar jer je špageti-vestern i Dikensa ostavio u domenu produkcionog dizajna, mizanscena i vizuelnih pripovedačkih sredstava, a Nušiću je bazirao dinamiku odnosa među junacima.

Reditelji Nemanja Ćeranić i Miroslav Lekić odlično su spojili mlade glumce u naslovnim ulogama sa iskusnim zvezdama u sporednim, i kada se na sve to nadoveže interesantan vizuelni koncept koji su sproveli, isporučili su nesvakidašnji doživljaj za naše gledaoce.

Pročitajte: Stambol, Milano, Pančevo – ili kako je Boneli stigao sa polica u bioskope

Uprkos tome što smo proteklih meseci dobili niz serija koje se razlikuju od onoga na šta smo inače navikli. Švindleri su istinsko iznenađenje i osveženje kakvo nismo mogli da očekujemo. Otud reč je o seriji koja je maksimalno iskoristila novu slobodu koju nude platforme kao što je kanal Superstar da proširi područje delovanja naših autora.

Uprkos ekranizaciji stripa Edit i ja Alekse Gajića, naša izdanja do sada nisu privlačila veliku pažnju filmadžija. Na svaku ekranizaciju Mirka i Slavka došao bi po jedan Kapetan Leši koji je ostavljao naš strip u poziciji forme koja služi da dalje popularizuje filmske franšize i dalje ih eksploatiše u štampanom izdanju. Ruku na srce, inicijatori samih ekranizacija i u ovom slučaju su sami strip autori koji se uporedo bave i filmom. Edit i ja sada sa Švindlerima ipak doprinose promeni tih odnosa i pretvaraju strip u izvor ideja, čime nas približavaju svetskim tokovima.

Još smo daleko od američke situacije gde stripovi opstaju zahvaljujući ekranizacijama i prihodima koji prositiču iz upotreba njihovih junaka za proizvodnju drugih sadržaja i robe. Ali, upravo je Đorđe Milosavljević sa filmom Točkovi bio pionir korišćenja strip-forme kao potvrde autorskog koncepta za film. Otud u ovoj ogromnoj ekspanziji televizijske produkcije možda postoji mogućnost da se deo tog novca prelije u strip kao formu za razvijanje sadržaja koji će na kraju biti pretvoreni u serije.

Mark Milar je autor koji je svoje skorašnje stripove uglavnom koncipirao upravo kao predstavljanje premisa za filmove i serije, i oni zato nisu valjali. Međutim, u okolnostima koje postoje kod nas, gde stripovska produkcija nije toliko redovna i povezana sa drugim formama valorizacije intelektualne svojine, moguće je da bi takav rasplet bio izuzetno povoljan jer bi otvorio jednu novu dimenziju strip produkcije.

Autor: Dimitrije Vojnov