“Završni Inkal” – Romantično ludilo u Žodoverzumu
Sav život u univerzumu ugrožava opaki tehno-virus. Samo jedna stvar može da spase milijarde – ljubav dvoje ljudi.
Prkaz stripa “Završni Inkal”, pisca Alehandra Žodorovskog i umetnika Ladrona
Žodorovski se vraća Džonu Difulu i još jednom ga šalje u misiju spasavanja celokupnog Univerzuma. Završni Inkal, u saradnji sa Ladronom, obeležava kraj trilogije u okviru svoje SF mitologije.
Priča Završnog Inkala je rasprostranjena u tri albuma i nadovezuje se direktno na završnicu Pre Inkala (Mladost Džona Difula). Ta dva nastavka na originalni serijal Žodorovskog i Mebijusa, stvaraju svojevrstan dualitet i kao sateliti kruže svojim pričama oko Inkala.
Diful još jednom naglavačke pada ka jezeru kiseline u gradu Jami na Zemlji 2014. Snovi i stvarnost se mešaju. Novi neprijatelji i spasioci univerzuma stupaju na scenu. Rat počinje a Džon je polovina ključa.
Sila zla – Bentokodon, crni mekamutant stvorio je virus koji bez izuzetka uništava život. Saveznik ovog čudovišnog entiteta je vladar –predsednik Zemlje 2014, kloniran u robotsko telo. Takvo kloniranje kao spas, ali i lišavanje svega ljudskog i životnog, nudi i ostatku stanovništva.
POVEZANO: „Inkal” – potraga za Svetim gralom u haosu dekadentne supercivilizacije
Sila dobra – Elohim, beli mekamutant je čuvar života i zna da opasnost od wegovog crnog parnjaka preti svim mogućim univerzumima. Oružje protiv sile antiživota je ljubav između Džona Difula i Luz de Gare.
Ovaj serijal, zbog istorije koju su likovi međusobno izgradili u prethodnim nastavcima, nije moguće samostalno razumeti. Velika ljubav koja treba da spasi samo postojanje se rodila u Pre Inkala – serijalu od šest albuma.
Žoodorovski se i u ovom serijalu vraća dualitetu. Stvara nove mitološke entitete koji predstavljaju dobro i zlo. Međutim, iako stvara dve krajnosti, njegov svet nije crno-beo. Mnogo je sivila u likovima i njihovom ponašanju. Time stvara ubedljive karaktere koje smešta u krajnje apstraktne situacije. Svi elementi kojima je ispunio svoju mitologiju su tu – arhetipovi, metafizika, filozofija, zaplet koji nije uvek smislen, seks, droga, nasilje. Sve elemente, u ovom sliučaju, Žodorovski stavlja u orbitu pomalo naivne ideje da će nas samo prava ljubav spasti da ne postanemo bezumne mašine. Međutim, kada se dođe do kraja i kada se efekat psihoaktivne priče oseti, naivnost počinje da bledi.
Završni Inkal se bavi i tematikom paralelnih svetova, pa tako u jednom trenutku postaje upitno kog Difula pratimo kroz ovu avanturu. Ovaj aspekt ipak više postoji kao alat povezivanja narativnih tokova sa prvim serijalom. Tek onda pisac upotrebljava filozofski momenat ideje da postojimo na više nivoa realnosti.
Ladronov stil se znatno razlikuje od Mebijusa i Janjetova, ali mnogo više odgovara savremenom poimanju naučne fantastike. Mračniji, hladniji, detaljniji, Ladron ostavlja svoj lični pečat i pruža čitaocu priliku da uživa u njegovom umeću i drugačijem pogledu na svet Inkala.
Francuska kuća Les Humanoides je albume objavila u periodu od 2008. do 2014. godine. Na srpskom su, takođe u formi albuma, Završni Inkal objavili, udruženim snagama, Darkvud i Čarobna knjiga 2014. godine.
