Zlatna serija #19 ,,Vila Serena” – Stoj, ili će Blokova mama pucati!
U zagrljaju žute trake ovaj mesec se našao Dilan Dog, ali je neko drugi u ovoj epizodi ukrao svu slavu.
Prikaz Zlatne Serije #19 ,,Vila Serena” i ,,Lavirint” po scenariju Alberta Ostinija sa crtežima Rikarda Trotija i Đorđa Pontrelija u izdanju Veselog Četvrtka
Vila Serena je starački dom u kome se odvija ova nesvakidašnja avantura Dilana Doga. Epizoda potiče iz edicije Dylan Dog Magazine koja se fokusira na ne tako mirne penzionerske dane inspektora Bloka.
Novi lik će na krajnje nepredvidiv način prodreti u svet Dilana Doga, a to je Henrijeta, majka inspektora Bloka. Ova bistra i kočoperna devedesetogodišnja starica pojavljuje se sa pričom o svojoj staroj ljubavi, čoveka koji joj se javio u želji da rasplamsa stari plamen, te će se ona zaputiti u Vilu Serenu u kojoj njen udvarač obitava.
Međutim, kada otkrije da je njen udvarač iznenada napustio starački dom Vilu Serena, ovoj visprenoj starici neće trebati mnogo da shvati da se u tom staračkom domu dešavaju čudne stvari. Biće to početak avanture u koju će Henrijeta povesti Dilana i Bloka.
Scenarista Ostini se napreže kako bi ova epizoda delovala humoristički, u cilju da prikaže sve ono što je komično u vezi sa starcima i da naglasi taj generacijski jaz između Bloka i njegove majke. U tim komičnim scenama starih ljudi vidimo i onu drugu stranu koja je tužna – kada čovek ostari i podetinji usled svoje nemoći.
Epizoda je u mnogome inspirisana filmom ,,Čaura”, sci-fi komedijom iz 1985. gde grupa staraca plivajući u bazenu u kome se nalaze vanzemaljske čaure biva obdarena novom mladalačkom energijom. Prisustvo preduzimljive Henrijete čini da ova epizoda neodoljivo podseća na onu čuvenu komediju sa Silvesterom Staloneom ,,Stoj, ili će moja mama pucati”.
Pročitajte: Zlatna serija #17 – Mister No: Priča o junaku / Arizona
Crtež Rikarda Trotija nosi specifičan stil koji teško da bi se usaglasio sa nekom težom tematikom i potencijalnom horor atmosferom redovnog DD serijala. Ipak, ovde njegov stil izgleda dosta pristojno i prikladno za humorističku atmosferu na kojoj Ostini insistira.
,,Villa Serena” je priča ravnomernog intenziteta, bez preterano velikog zapleta, epiloga ili nekih velikih i upečatljivih momenata. Henrijeta kao lik, uprkos nelogičnostima da je jedna devedesetogodišnjakinja toliko visprena i vitalna, uspeva da ukrade slavu i ostane najupečatljiviji deo ove epizode.
Druga, kraća priča nosi naziv ,,Lavirint”. Ako je u priči ,,Vila Serena” Ostini išao na humorističku atmosferu prepunu didaktičkih pošalica, u ovoj kratkoj priči ne postoji ništa što bi kod čitaoca izazvalo bilo kakvo drugo osećanje osim sažaljenja. Tokom svog boravka u Vili Serena, Dilan nailazi na doktora primarijusa Solomona Besta. Prvobitno i Dilan i čitaoci stiču utisak kako je Solomon stvarno doktor u staračkom domu, ali svojim čudnim i nelogičnim ponašanjem on se lako razotkriva. U pitanju je još jedna izmučena duša i još više izmučen um. Ovaj čovek pati od Alchajmerove bolesti i ova kratka priča oslikava kako jedan takav um vidi i doživljava stvari. On neprestano u svojim mislima luta mestima gde se nalazio u prošlosti i proživljava događaje na stotinu puta, svaki put na drugačiji način. Njegov um i nije ništa drugo nego bezizlazan lavirint. Ovde je za crtež zadužen Đorđo Pontreli. Njegov stil dodaje melanholičnu atmosferu i čini da ova priča ostavi mnogo veći utisak nego prethodna.
Naslovnu stranu je u originalu ilustrovao Brindizi. U pitanju je sjajna ilustracija kada bi se to posmatralo zasebno, ali kao ilustracija ove epizode na njoj ne vidimo ništa upečatljivo, niti nešto što bi naglasilo atmosferu koju epizoda nosi. Mnogo bolje u tom smislu izgleda B naslovnica, koju je za ovu priliku uradio Toni Fejzula.
