“Ut” – Bizarnost u stilu Dejvida Linča i Lavkrafta
U postapokaliptičnom svetu, sačinjenom od košmara i metafora, ljudi više ne postoje. Njihovi naslednici su humanoidi vođeni čistim žudnjama i primordijalnim istinktima. Nešto potpuno drugačije od Homo sapiensa.
Ili ipak ne?
Prikaz stripa “Ut” po scenariju Paole Barbato i crtača Korado Roia, u izdanju Phoenix pressa i Lokomotive
UT je šestodelni mini serijal najveće italijanske izdavačke kuće Serđo Boneli Editore. Na tamošnjim kioscima je izlazio u periodu od aprila do septembra 2016. godine. Paralelno sa kiosk izdanjem, u knjižarama i striparnicama, prodavalo se prošireno izdanje sa alternativnom naslovnicom Nikole Marija.
Ideja za serijal UT potiče iz glave Korada Roia, a u scenario ju je uobličila Paola Barbato. Crtač, nama najpoznatiji po svojim vanserijskim radovima na Dilanu, ideju za čudnu priču o čoveku sa maskom po imenu UT, dobio je još kao šesnaestogodišnjak. Nekoliko decenija kasnije, sa još jednim dobro poznatim dilanovskim imenom, dobio je priliku da je realizuje.
Priča o UT-u počinje ne znamo kada i ne znamo gde, na nekom čudnom svetu koji je ostao bez ljudi. Ili se tako bar tvrdi. UT je prostodušni čuvar misterioznog objekta Mastabe u kome spava nešto. Kada dođe do buđenja, nastaće potraga za „kućama“ koje su žive i rešavanje njihovih i misterija arhitekata koji su ih sagradili. Protagonista iz naslova će se uključiti u potragu sa motivom detinjasto nesebičnim, da jednom mačku produži život. Usput će devojčici koja ne postoji pričati Bajku jer joj je to jedina hrana.
Sam pokušaj da se radnja ovog, jako netipičnog, Boneli serijala objasni osuđena je na propast. Polazne tačke logike, kojom se likovi u priči vode, ne pripadaju našem svetu već svetu snova. Da bi se do nekog smisla došlo kroz prvo čitanje, neophodno je da čitalac svoju ličnost razdeli i poistoveti se sa svim nosećim likovima, da sanja snove o kraju i novom početku.
Krug onih kojima UT može da se u potpunosti svidi verovatno je jako uzak. Ljubav prema bizarnostima, Linču i Lavkraftu je gotovo preduslov za sticanje pozitivnog utiska o ovom delu.
Pročitajte: “Autoput sunca”: Put za jurnjavu, bežanje i spasavanje života!
Narativ nije preterano složen, ali je prebogat filozofskim motivima koji zahtevaju nova čitanja. Svaki nov skok u depresiju UT-ovog sveta mogao bi da otkrije nove aspekte koje su autori u njih utkali. Egzistencijalizam, samootkrovenje, gubitak ili sticanje ljudskosti, postanje života… Sve ove teme vrište ili šapuću iz uglova šest svezaka.
Barbatova je uspela da unese šmek jednog Dejvida Linča u Roijevu ideju. Dala je priči liniju i pored sve filozofije i neartikulisane logike, nije teško pratiti je i čitati dijaloge. Svi likovi se razvijaju i svaki na svoj način, tako da su na kraju potpuno neprepoznatljivi.
Barbatova je ovim radom pokazala da može da se nosi sa različitim tipovima priča. S obzirom koliko voli da njeni likovi prolaze kroz toplog zeca, pronašla je pravu ideju kojom na taj način može da se poigrava. Izmešteni i iščašeni svetovi joj možda i bolje leže nego priče smeštene na prava mesta u određenom vremenu.
Korado Roi je omiljeni mračnjak armije čitalaca Dilana Doga. Njegov prepoznatljivi stil decenijama mami uzdahe ljubitelja horora, a u ostvarenju sopstvene ideje je prevazišao samog sebe. Mračna, depresivna i neodoljivo bolesna atmosfera napada čitaočev najintimniji prostor od otvaranja do zatvaranja stripa.
Zahvaljujući načinu štampe domaćeg izdavača, imamo priliku da uživamo u nekim potezima majstora četkom, koje verovatno ne bismo mogli da vidimo na hrapavom papiru.
U Srbiji, UT su zajedničkim snagama, u tri knjige, izdali Phoenix press i Lokomotiva 2018. godine. Dostupan je u mekom i tvrdom povezu, u klasičnom Bonelli formatu.
