„Hronodrama“ – Dilan Dog iz drugačijeg univerzuma

Prikaz stripa „Dilan Dog – Hronodrama“, 156. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 365. broj u Italiji, scenariste/crtača Karla Amborizinija i crtača Vertera Del’Edere

Dilanu stiže paket u kome se nalazi knjiga, pismo i ček na 5000 funti. Autorka knjige i bogata naslednica pismom je probala da angažuje istraživača noćnih mora tako što ga poziva da dođe kod nje na njeno imanje izvan Londona. I dok Gručo divlja oko cifre napisane na čeku, Dilan je rešen da ček vrati.

Međutim, Dilan ne bi bio Dilan kada ga ne bi zaintrigiralo ono što je autorka knjige imala da ispriča. Nju progoni duh devojčice, te iz nekog razloga ona ne može da napusti svoje imanje. Tu počinje, ne jedna, nego dve različite istrage na dva različita nivoa. 

Ambrozini se poigrava sa poimanjem vremena. Da li je vreme ciklično, linearno ili spiralno? On struktuira naraciju kroz dve priče, dve različite vremenske linije i vrlo verovatno dva različita univerzuma. Paralelne realnosti i multiverzum, odbacivanje trenutnog univerzuma i kontinuiteta zarad stvaranja novog su česte pojave u stripovima, naročito superherojskim. Ambrozinijevo stvaranje dve realnosti je poigravanje sa takvom tezom. 

Prva vremenska linija poštuje konvencijalnu dinamiku serijala Dilan Dog sa konkretnim kontekstom u kome on sprovodi svoju istragu uz sporedne likove na kakve smo navikli. Ambrozini je sam i nacrtao ovaj deo epizode u ovoj vremenskoj liniji. 

Drugu, paralelnu vremensku liniju je nacrtao Verter Del’Edera i ona je ekstremnija, dadaistička i nadrealna. Rezultat je drugačiji Gručo sa novim naočarima i novim obrascem ponašanja prema Dilanu. Buba je zamenjena da modernim, skupim i brzim automobilom. Dilan je nacrtan tako da izgleda kao Azijat. Ali, ono što je suštinska razlika je da ovde Dilan ima drugačiji tip istrage koju vodi iz drugačijih motiva. Ambrozini kao da ovim konceptom pokušava da isprovocira već dovoljno isprovocirane fanove koji bivaju iznervirani zbog prevelikog broja promena i autorskog pristupa i interpretacija Dilana u poslednje vreme. 

Druga karta na koju Ambrozini igra u epizodi „Hronodrama“ je ”spašavanje nemirne duše”, što smo do sada videli u mnogim Dilanovim epizodama koje su čitaoci obožavali. Epizoda protiče brzo, čitaoci su gurnuti u splet događaja kao i sam Dilan.

POVEZANO: „Divlje Godine“ – Od pank Dilana do budućeg policajca

Oni koji ne čitaju Dilanove epizode redovno, „Hronodrama“ može biti vrlo konfuzna. Razlog tome je što Ambrozini koristi likove koji su već predstavljeni čitaocima u epizodama na kojima je ranije radio. 

Svojim klasičnim osobinama Ambrozinijev crtež je bliži Bonelijevom stilu. Neki njegovi paneli izgledaju škakljivo, nedovršeno, gotovo tek skicirano, dok drugi obiluju detaljima. Stil Vertera Del’Edere je vrlo ličan, minimalistički, pomalo agresivan i veoma ekspresivan. Njihove razlike su izbalansirane i savršeno odgovaraju onome što je Ambrozini želeo da postigne. 

Jedna od kritika prethodnih brojeva bila je nedovoljna iskorišćenost Gruča u epizodama. Ambrozini ga ponovo čini neodoljivim, kao u Sklavijevim najboljim danima. 

Dve vremenske linije se sudaraju i krug se zatvara u obe realnosti. Dilan je spasio još jednu nemirnu dušu…