FENOMEN POPULARNOSTI ZAGORA U SRBIJI: Zagor ima deo srpskog duha!

Ovaj junak iz šume Darkwood postao je simbol detinjstva mnogih u Srbiji, ali i u Evropi. Njegove dogodovštine, zajedno sa pomoćnikom, Meksikancem Čikom i neprestana borba za pravdu u Sjedinjenim Američkim Državama su ono što osvaja publiku na našem prostoru.

Zagora je 1968. godine, počeo da objavljuje novosadski Dnevnik, za jugoslovensko tržište, u ediciji Zlatna serija i to u njenom 13. broju. Od tada ovaj strip doživljava neverovatan uspeh i popularnost u našoj zemlji. Zagor i danas izlazi u Srbiji u izdanju Veselog četvrtka, u nekoliko edicija, a neki srpski crtači, poput Baneta Kerca rade za Bonelli, Zagorove epizode. Danas, u Srbiji postoje izložbe, fanzini i mnoge umetničke aktivnosti posvećene Zagoru, a ovaj junak, sa znakom orla na grudima, je pored toga što je postao simbol detinjstva, postao i sinonim za strip umetnost u našoj zemlji. 

Pročitajte: Za pisanje tekstova o Zagoru potrebna je velika petlja, ili šta su sve „veliki“ rekli o Zagoru u moj diktafon?

Međutim, otkud Zagoru tolika popularnost i šta je to što čitaocima u Srbiji najviše prija kod Zagora. Sadašnji urednik Zagora u izdavačkoj kući Sergio Boneli Editore Moreno Buratini je u intervjuu za Večernje novosti 2015. godine objasnio fenomen popularnosti Zagora u Srbiji.    

-Bili su prisutni na kioscima i to je, malo-pomalo, oblikovalo veliki broj ljudi koji su se navikli da ih kupuju i da prate njihove avanture iz meseca u mesec. Ali ima još nešto, postoji zajednička crta koja povezuje srpski i italijanski narod. Imali smo tokom vekova neku privrženost, osećaj za avanturu i za borbu. Kroz istoriju Srbi su se kao i Italijani dosta borili, patili i Zagor to odražava. Mnogo puta je bio ranjen, zarobljen, u zatvoru i u opasnosti, vodio unutrašnje bitke, ali je uvek nalazio snagu da se ponovo podigne i nastavi dalje. Nikada nije odustajao. To je ono što povezuje naša dva naroda, kaže Buratini za Večernje novosti.