Tor: Bog groma (1 i 2) – pobuna protiv Panteona
Džejson Aron je vikinškog boga groma suočio sa neprijateljem čija mržnja odjekuje kroz eone i za sobom ostavlja trag krvi. Iz božanskih vena.
Prikaz stripa “Tor: Bog groma” autora Džejsona Arona i Esada Ribića u izdanju Phoenix Press-a
Jedan od mnogih Marvelovih ributova, doneo nam je 2013. novi serijal o najmoćnijem sinu Asgarda. Trebalo je stvari započeti velikom pričom – božanskom, mitološkom. Kreativni patron novog serijala Džejson Aron odabrao je Esada Ribića da note njegovog scenarija prenese na hartiju.
Priča teče u tri vremenska toka. Tor u doba vinikških pohoda susreće misteriozno stvorenje izvanrednih moći – Gora, krvnika bogova. Ovaj Tor je mlad, arogantan i ishitren. Jedino što ima u svojoj besmrtnoj glavi je bitka, pivo i žene. Aron s vremena na vreme, ovakvo ponašanje Tora propušta kroz prizmu odnosa sa Sveocem Odinom i činjenicom da madi Tor (tek mu je hiljadica godina) još uvek nije vredan da premosti kletvu bačenu na Mjolnir. Zato maše ogromnom sekirom ne prestajući sa hvalisanjem i samouzdizanjem.
U sadašnjosti nešto zreliji Tor, član Osvetnika, odgovara na molitvu vanzemaljske devojčice u dubokom svemiru. Tamo će prvi put sleteti na svet bez bogova. Kada sazna gde su nestali započeće praćenje traga božanskih leševa koji vodi u Midgard i pećinu koju nikada neće da zaboravi.
Hiljadama godina u budućnosti mudri kralj Tor, novi sveotac, novi gospodar Odin-sile, stoluje u ruševinama Asgarda i u besu uzvikuje jedno ime. Gora, krvnika bogova.
POVEZANO: Braća po krvi – Može li Loki zapravo ubiti Tora?
Aronov Tor nije čist superherojski strip. Čak može da se kaže da ni primarno ne pripada tom žanru. Ova početna saga serijala, koja se rasprostire u prvih jedanaest brojeva, je mnogo više epska fantastika sa elementima SF-a. Pa tekonda, u nekom trećem planu superherojština koje smo svesni kada se Tor iz sadašnjosti oslovljava kao osvetnik i u kratkom, nepotrebnom gostovanju Ajron mena (prvi tom PP). Tako da nije neophodno neko naročito predznanje da bi se uživalo u ovom stripu.
Pripovedanje je vešto i jezgrovito. Bez mnogo granjanja, fokus uvek ostaje na glavnoj radnji iako scenarista, korišćenjem par pripovedačkih alata, stvara osećaj širinr. Pomeranjem napred – nazad kroz vreme dobijamo kompletnu sliku razvoja Torove ličnosti kroz vekove, ali i celinu moći njegovog neprijatelja.
Gor, koji se zavetovao da će očistiti univerzum od bogova je filozofski aspekt priče. Pitanje svih pitanja je: Da li Bog postoji? Ukoliko je odgovor – da, pitanje koje mora da usledi je: Da li je Bog dobar?
U Torovom svetu, u svetu Marvela, bogovi se ne razlikuju mnogo od ljudi. Imaju iste vrline i mane. Vole, mrze, osećaju bes, pohlepu,tugu… Jedino što nas razdvaja su moći. Kada Gor to uvidi i stekne nepojmljive moći počeće da deluje u skladu sa ubeđenjem da takav poredak stvari nije pravedan. I iz te filozofske ideje rađa se zaplet.
Ribićev stil je savršen za fantastiku, avanturu i superheroje. Dinamičan, autentičan, izražajan, lep. Sa izuzetno izraženim smislom za spektakl i kadriranje. Svaka akciona scena Boga groma prosto eksplodira pred očima bolje od bilo koje CGI scene iz Marvelovih filmova. Naravno, tom „efektu spuštene vilice“ doprinosi i kolor Ivea Svorcine. Blag, zagasit i jako prijatan za oko ali i neonski drečav kada to situacija zahteva.
Krvnik bogova i Bomba bogova kod nas se mogu naći u izdanju Phoenix pressa u tvrdom ili mekom povezu. Iako ta dva toma predstavljaju tek početak serijala, savršeno dobro funkcionišu kao samostalno delo. Ipak, u Americi trenutno izlazi Kralj Tor – serijal od četriri epizode čija se radnja direktno nadovezuje na ovu priču. Kralja rade isti autori, Aron i Ribić, pa i taj mini serijal ima istu vibraciju. Nadajmo se da će nas jednog dana Phoenix press obradovati i izdavanjem tog serijala.
