Mort Sinder – Klasik argentinskog i svetskog stripa

Prikaz stripa ,,Mort Sinder” autora Hektora Germana Osterhelda i Albera Breće u izdanju Darkvuda

Pravi način da se započne prikaz ovog klasika argentinskog i svetskog stripa je rečenica sa znakom pitanja na kraju. Ali ne očekujte odgovore, kako na ovo pitanje, koje je na kraju prve epizode (u kojoj se naslovni lik ni ne pojavljuje) postavlja antikvar Ezra Vinston, tako ni na mnoga druga koja će vam bez imalo sumnje pasti na pamet dok okrećete strane. Mort

„Mort Sinder“ je prvobitno objavljivan od 1962. do 1964. u argentinskom magazinu Misterix. Na ovim prostorima Fibra ga objavljuje 2009. godine, a Darkwood 2018. Oba izdanja kvalitativno odgovaraju onome što ovaj strip, kao klasik devete umetnosti, zaslužuje.

Predgovor za Darkwoodovo izdanje potpisao je dr. za horor Dejan Ognjanović, dok strane posle samog stripa donose bogate dodatne materijale o samim autorima . Brećina ćerka priča o slavnom ocu. Sam maestro govori u pero o svojim početcima, teškom životu, deci, razvoju stila da bi uz podatak da je za crtanje priča o Mortu Sinderu koristio delove bicikla, zaključio da je besmisleno držati se slepo jednog stila crtanja.

Sledi tragična priča o porodici Osterheld koja je zbrisana u pučističkim čistkama sedamdesetih godina te je svet ostao lišen za još priča ovog argentinskog genija nemačkog porekla, a nije ostao niko ko bi taj talenat mogao da nasledi. Cela porodica je nestala kao da nikada nije ni potojala.

Pročitajte: „Prošla ponoć? Kad bih barem znao koliko je prokletih sati?“

Za sam kraj Darkwoodovog izdanja, tu je galerija koju krase radovi i nekih naših poznatih crtača.

Ezra Vinston, kome je Breća podario svoj lik, je londonski antikvar kome je sudbina namenila da postane

novi pratilac misterioznog entiteta koje sebe naziva Mort Sinder. Ezra će pratiti čudne tragove do grobnice čoveka koji je pogubljen kao ubica. Taj osuđenik će se uzdići iz mrtvih da bi starca poveo u avanture i pričao mu neverovatne priče koje se rasprostiru kroz celu istoriju čovečanstva, a u kojima je lično uzeo maha.

Tako će Ezra spoznati tajne Vavilonske kule, Termopilske bitke, izgradnje piramida. Čuće par zatvorskih i ratnih priča, ali i okušati sreću protiv ludog naučnika i “ljudi olovnih očiju”. Ono za šta će ostati uskraćen zajedno sa čitaocima je identitet njegovog prijatelja kome je darivao jednu od smrti.

Osterheld u tkanju svojih naracija kombinuje elemente raznih žanrova – istorijske drame, horora, fantazije, misterije. Tako stvara originalan koncept, neverovatan za prvu polovinu šezdesetih, sa tačke gledišta današnjeg pripovedanja.

Monotonija u alatu nikako nie nešto što krasi legendarnog Breću starijeg. Tako su paneli za Morta Sindera nastajali uz pomoć žileta, špatula, izgužvane hartije, guma, a ponajmanje četkica.

Ovaj osvrt valja završiti kako je i započet – pitanjem. Pitanjem koje se snažno nameće još i pre nego što otvorite knjigu:Ko je taj stvor za koga su vreme i smrt samo reči? Kakve magijske ili božanske sile ga vode od postanka čovečanstva ka našem vremenu kroz bezbrojne živote i smrti? Odgovori su izostali. Mort Sinder će zauvek ostati u redu najlepših misterija – nerešenih.