“Nasilje u Darkvudu” nekada i sada – RAZLIKE
Počelo je tako bezazleno, samo blagim faktorom iznenađenja, a došlo je do toga da su stranice na društvenim mrežama, napravljene za stripadžije počele da zabranjuju postove vezane za “Nasilje u Darkvudu”.
Međutim, u ovom tekstu nećemo puno da se bavimo svim detaljima vezanim za 13. broj nove Zlatne serije, o kojima smo već naširoko pisali. Nećemo se baviti ni naslovnicama, ni tome šta je poslužilo kao inspiracija Noliti za pisanje scenarija za ovaj strip. Ono što će biti tema ovog teksta jeste pregled izdanja, odnosno poređenje starog izdanje, prve Zlatne serije sa ovim novim.
Pre svega je važno napomenuti da se o kvalitetu štampe i grafičke obrade ne može ni raspravljati. Svakako je nova Zlatna serija, u izdanju Veselog četvrtka bolje grafički obrađena, sa boljom štampom, koricama i kompletnim utiskom. Stranice Dnevnikove Zlatne serije su u skladu šesdesetih godina u kojima su štampane, dosta mrljave, na lošijoj hartiji i sa slabijim povezom.
Pročitajte: Nasilje u Koloradu: Kako je istorijski došlo do “Nasilja u Darkvudu”?
Što se tiče samog prevoda, on je identičan, dakle nema neke velike razlike u prevodu Veselog četvrtka i Dnevnika, često se delovi rečenica poklapaju, a negde su samo korišćeni sinonimi kao razlika. Zapravo svaki prevodilac je koristio reči, sinonime koje su njemu više odgovarale.
Onomatopeja je drugačija. Tamo gde Veseli četvrtak koristi “TOK”, Dnevnik korsiti “ZVIZ”, međutim ponekad se i u tome pronađe neka razumna razlika. Kada Zagorov protivnik rukavicom sa metalnim šiljcima udari u Zagorov štiti kod Veselog četvrtka se koristi zvuk “TOK”, dok Dnevnik koristi “ZVIZ”, a kada je jednom prilikom za promašen udarac Dnevnik napisao “ZVIZ”, Veseli četvrtak je iskoristio logičniji onomatopejski natpis “SVIIŠŠ”.
U delovima gde se menja tok radnje, Dnevnik je izostavljao poslednje scene, a u narednom okviru je objašnjavao ono što je junak razmišljao, ili na šta je naišao u toj poslednjoj sceni. Veseli četvrtak je pak iskoristio tu poslednju scenu koja fali Dnevniku i tako u narednom okviru, ispunjenom crnom bojom samo napisao podnaslov, za sledeći odeljak radnje.
Važno je napomenuti da je u izdanju Veselog četvrtka objavljena kompletna verzija priče “Nasilje u Darkvudu”, prema tvrdnjama izdavača. “Nasilje u Darkvudu” se pre pedeset godina završilo sa šesdesetak tabli manje, baš tamo gde komandant paravojnih, specijalnih formacija, od kojih je vojska SAD-a zatražila pomoć, upućuje pretnje koje će dovesti do velikog i konačnog obračuna, u Dnevnikovom izdanju taj dijalog je izmenjen tako što on govori da više nikoga neće dirati, a komandant, predvodnik jedinica vojske SAD-a obećava Čiku da je rat završen. Konačni obračun između između starosedelačkih plemena Darkvuda i Zagora, sa odredom Crnih vukova, predstavlja pravi epilog ove priče. Ovaj detalj smo izneli u javnost iz razloga što je to već učinila izdavačka kuća Veseli četvrtak na svom Fejsbuk nalogu, tako da nas niko ne može optužiti za prepričavanje radnje.
Nepogrešivi Feri ipak greši
U sceni kada Zagor traži Čikovu jaknu da napravi dimni signal, i kada mu je vrati Čiko gleda kroz nju kako je sva izgorela i na leđima i na rukavima su se pojavile rupe. Međutim, u sledečim scenama Čiko, koji je i tako napomenuo da mu je to jedino što ima da obuče, šetka se u toj jakni, potpuno celoj bez ikakvih oštećenja.
Kratko o stripu
U šumi Darkvud, Zagorovom domu, grupa prevaranata je izvršila masakr nad SAD vojnicima i tako obeležila plemena iz te šume kao počinioce tog zločina. Pojedini događaji su rezultirali da se zvanična vojska SAD-a okrene za pomoć paravojnoj formaciji Crni vukovi za pomoć. Tu nastaje teror i nasilje koje se širi duž celog Darkvuda.
