Da li su Magneto i Profesor X zaista kao Malkolm Eks i M. Luter King?
Jedna od striposvkih legendi je da su čuveni likovi iz X-Men serijala, profesor Čarls Ksavijer i Magneto bazirani na ideologijama Martina Lutera Kinga i Malkolm Eksa.
Ovo je legenda upravo zato što ovo uverenje decenijama deli fanove u Americi u tome ko je Magneta i Ksavijera bazirao na Martinu Luter Kingu i Malkolm Eksu. Da li je to bio Sten Li ili možda Kris Klermont? A ima i onih koji veruju da je Ksavijera i Magneta kao takve najbolje definisao Brajan Singer u svojim X-Men filmovima.
Magneto was based on Malcolm X and Prof. X was based on Martin Luther King Jr. pic.twitter.com/D30Wgo4YXB
— Mind Blowing (@TheMindBlowing) July 20, 2014
Neke sličnosti i paralele između ovih likova se prosto ne mogu ignorisati, ali pravo pitanje koliko su zaista Ksavijer i Magneto kao Martin Luter King i Malkolm Eks?
Psihijatar, Dr. Mikhail Lyubansky je u svom poznatom eseju ,,Psihologija superheroja”, dao svoje viđenje i objašnjenje zašto je poređenje Ksavijera sa Martinom Luter Kingom i Magneta sa Malkolm Eksom pogrešna.
Prikaz dvojice lidera je jedna ozbiljna mana u X-univerzumu. Ono što je opšteprihvaćeno od strane fanova je da su Magneto i Charles Xavier filozofski odraz Malkolm Eksa i Martin Luter Kinga. Ovaj argument tvrdi da Ksavier, poput Kinga, radi na boljim odnosima između ljudi i mutanata, sanjajući o miru i prihvatanju, dok je Magneto nasuprot tome, militantni, obrnuti rasista koji se bori za oslobođenje svoje vrste svim potrebnim silama. Ovakva analogija nije baš najtačnija. Tvrdeći da čovečanstvo nije samo po sebi zlo već neinformisano, Ksavier otvara školu da bi obrazovao mlade mutante, a ne ljude. On veruje da će ljudi, kada jednom vide da mutanti nisu pretnja, prestati da ih mrze i da ih se boje. Takvu strategiju o obrazovanju crnaca kako će živeti bolje sa belcima, zagovarali su neki crnački lideri krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Međutim, 60-ih ova strategija je pala u vodu kada su crnački lideri poput Malkolm Eksa, Kinga i drugih zagovarali neku vrstu otpora.
Povezano: X-Men stripovi – večito pitanje društvenih predrasuda
Ksavier retko kad govori o pravima mutanata fokusirajući energiju kako bi uverio X-Mene da koriste svoje sposobnosti da bi zaštitili svet koji ih se boji i mrzi ih, od drugih zlonamernih mutanata. Ovo je ekvivalentno kao kada bi se King borio da zaštiti belačku večinu od Malkolm Eksa i Black Power pokreta, umesto da se bori za crnačku jednakost i pravdu. Tako nešto se nikad nije dogodilo! Magneto/Malkom Eks paralela je još problematičnija. Magneto jeste, poput Malkom Eksa, zabrinut za položaj mutanata i u jednom momentu zauzima separatistički stav. Ali njegova ideologija je fokusirana na svetsku dominaciju, umesto na prava za mutante. Njegova organizacija Brotherhood of Evil Mutants više ukazuje na fanatizam i terorizam, nego na društveni rad i rasnu pravdu. Ovaj navodni prikaz Malkolm Eksa je istorijski neprecizan. Malkolm X je bio višeslojna osoba čija su razmišljanja o rasi evoluirala tokom vremena. Neko vreme u svom životu on je mrzeo belce. Na kraju je odbacio svoj rasitstički stav i zamenio ga umerenijim pristupom koji je obuhvatao rad sa drugim aktivistima za građanska prava, crncima i belcima. Nema dokaza da se on ikada zalagao za bespotrebnu upotrebu nasilja. Njegovi govori, autobiografija i prepiske sugerišu da su crnci reagovali nasiljem na nasilje jedino kada zakon nije mogao da ih zaštiti.
Za potrebe teksta su korišćeni delovi iz eseja ,,The Psychology of Superheroes” čiji je autor psihijatar Dr. Mikhail Lyubansky.
