100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 21-25
Stripovi se menjaju u skladu sa vremenom.
Iako se čini da usled ekspanzije virtuelnog vida zabave strip umetnost pomalo pada u zaborav, ali nepopravljivi romantici ipak neguju ovaj kult. Strip je danas mnogo toga. On može biti ilustrovani ili animirani video, kratki humoristički internet strip poput popularnog Cyanide and Happiness, ili poput pokretnih traka u kutiji koje se pokreću točkićima. Pravila zaista više nisu bitna. Ali, vratimo se na 100 najuticajnijih stranica američkog stripa da vidimo kako su se stvari u američkom stripu menjale kroz istoriju. Stranice su odabrane od strane tima profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara koje je okupio američki magazin Vulture.
Haunt of Fear No. 19 (1953) Pisac: Al Feldstein; Olovka i mastilo: Jack Davis; Kolor: Marie Severin;
Kada je osnivač Educational Comics-a Maxwell C. Gaines 1947. godine poginuo na brodu, njegov sin William je preuzeo komandu nad kompanijom. Do tog trenutka izdavačka kuća je imala zdrave i jeftine porodične stripove Picture Stories From the Bible. Njegov sin Bill je preusmerio kompaniju u drugom smeru. Max je bio nasilan prema Billu, stoga je Bill uveo nasilan strip po imenu Tales from the Crypt gde nasilnici dobijaju ono što zasluže na spektakularne načine. Naziv kompanije je promenjen u Entertaining Comics. Mnogi dosadašnji naslovi sa liste 100 najuticajnijih stranica američkog stripa dokazuju da je EC definitivno bila najuticajnija kompanija tokon 50-ih.
Na stranici koju vidite, zli bejzbol bacač ubija rivala. Saigrači žrtve se svete tako što ga razapinju i igraju bejzbol njegovim crevima. Ovo će inspirisati čak i glave poput Stivena Kinga sa svojom beskurpuloznom horor tematikom. Isto tako će dovesti i do ozbiljne panike protiv stripova. Obratite pažnju na genijalnost kolora Marie Severin gde je izabrala da oboji najgrublje scene u samo dve boje i time smanji šok kod čitalaca, a da ga ipak ni na koji način ne ugrozi.
Impact No. 1 (1955)
Pisci: Bill Gaines i Al Feldstein; Olovka i mastilo: Bernie Krigstein; Kolor: Marie Severin;
Moćna, ali modernom čitaocu stripova možda nenametljiva stranica. Smatra se najanaliziranijom stranicom u istoriji američkog stripa. Uticala je na Art Spiegelman-a, i Frank Miller-a koji je često pomene u svojim intervjuima. Ovo je rad Bernie Krigstein-a, ime koje je prosečnom čitaocu stripova gotovo nepoznato, ali je 50-ih bilo jedno od najrespektabilnijih. Ovaj ambiciozni umetnik se 1955. našao u EC-u, dok je izdavač pokušao da se preoblikuje u sofisticiranijeg.
Priča počinje sa bivšim čuvarem koncentracionog logora kada u metrou u Njujorku sretne jednu svoju žrtvu i pada u smrt pokušavajući da pobegne od njega. Krigstein koristi prelomljene slike i ekspresionističku anatomiju da uhvati pokrete panike i razbije vreme u fragmentirane svetlosne trenutke. Ove metode su danas redovne u stripovskom vokabularu, ali su tada bile revolucionarne i inspirisale mnoge umetnike kroz istoriju. Kako Spiegelman objašnjava: ,,Krigstein je počeo da vibrira unutrašnjim jezikom stripova, da bi shvatio da njegova suština leži u kvarovima i ekspoziciji koja razbija trenutke vremena u prostorne jedinice.” Krigstein nikada nije nacrtao ništa uticajno poput ovog, a nije ni trebao.
Incredible Science Fiction No. 33 (1955)
Pisac: Al Feldstein; Crtač: Joe Orlando; Kolor: Marie Severin;
Kada se industrija stripova udružila u septemnru 1954. kako bi se oformilo udruženje Comic Code Authority, William Gaines iz EC je verovao da su nova pravila efektivno dizajnirana kako bi oštetila njegovu kompaniju. Zabranjene su reči ”zločin”, ”užas” i ”teror” u naslovima stripova čime su direktno ciljani prodajni serijali EC-a Crime SuspenStories, The Vault of Horror, i Tales From the Crypt. Gaines se nakon uspostavljanja ovog pravila trudio da održi EC iznad površine pa je 1955. pokrenut serijal ,,New Direction” i pazilo se da se ne prekrši ovo pravilo. Ali su se ubrzo sukobili sa udruženjem oko Incredible Science Fiction No. 33. Udruženje se suprostavilo priči koja se zvala An Eye for an Eye, jer su je smatrali previše nasilnom. Priča je zamenjena reprintom druge priče sa nazivom Judgment Day. U priči astronaut koji predstavlja Galaktičku republiku dolazi na planetu robota Cybrinia da vidi može li se ta planeta priključiti republici. Roboti odbijaju, a sporni momenat ponovo nastaje kad astronaut skine šlem i pokaže se da je u pitanju crnac. Udruženje nije odobrilo priču dok se lik ne precrta i bude obojen kao belac. Na kraju Udruženje popušta i priča odlazi u prodaju. Međutim, to je bio jasan znak da EC ne može da radi pod parametrima koje postavlja Udruženje, te se Gaines povlači iz produkcije stripova i fokusira na svoj popularni humoristički magazin Mad, koji je zaobišao ova pravila jer je tehnički bio časopis.
Martin Luther King and the Montgomery Story (1958)
Pisci: Alfred Hassler i Benton Resnik; Crtačr: Sy Barry;
Zajednica pomirenja formirana je u Engleskoj početkom 1914. u neuspelom pokušaju da se spreči izbijanje Prvog svetskog rata. Sledeće godine su otvorili američki ogranak zajednice i od tada služe javnom dobru. Pedesetih su bili uključeni u Bojkot autobusa u Montgomeriju uz Martina Lutera Kinga. Direktor publikacije Zajednice Alfred Hassler dolazi na ideju da napravi strip koji će služiti za širenje poruke o bojkotu koji će biti vodič za nenasilan protest. King je takođe dao povratne informacije i pozdravio projekat, te je tako nastao strip Martin Luther King and the Montgomery Story. Reč je o stripu na 16 stranica koji počinje kratkom biografijom o Kingovom životu, a nakon toga sledi detaljan vodič o tome kako napraviti nenasilan protest. Odpštampano je 375.000 primeraka od čega 250.000 na engleskom i 125.000 na španskom jeziku. Stripovi su distribuirani u crnačkim školama, crkvama i grupama za građanska prava. Uspeh stripa doveo je do toga da i druge političke grupe kroz strip izraze svoju poruku narodu i zato se nalazi na listi 100 najuticajnijih stranica američkog stripa. 100
Archie’s Girls: Betty and Veronica No. 68 (1961)
Olovka: Dan DeCarlo;
1941. magaazin MLJ je lansirao tinejdžerski humoristički program zasnovan na popularnim filmovima u kojima je glumio Mickey Rooney, sa naslovom Archie Andrews. 1946. MLJ je preimenovan u Archie Comics Publications. Kako je Stan Lee angažovao Dan DeCarla da za Timely Comics radi tinejdž humorističke stripove, DeCarlo postaje najpopularniji umetnik na polju tinejž humora u industriji. 50-ih prodaja stripova opada, a DeCarlo ponovo preuzima honorarne poslove na Archie stripu. Problem je bio što je bio primoran da crta Archie-a poput njegovog originalnog crtača Boba Montane. Tokom 1960. oni su ga vratili sa punim radnim vremenom puštajući ga da crta u svom stilu. U Betty and Veronica No. 68 vidimo kako DeCarlo koristi svoj jedinstveni stil na Archie-vim slavnim devojkama uključujući konjski rep za Betty što je za to vreme bila čudna stvar. Uskoro je svaki drugi crtač morao da crta kao DeCarlo. Njegov stil je postao jedan od najuticajnijih u istoriji stripa jer je njegov izgled Archie-a postao oficijalni i opšteprihvaćen tokom narednih 50 godina. Usput je u Archie-u stvorio likove poput Sabrine mlade veštice.
Najuticajnije stranice američkog stripa 16-20 možete videti OVDE.
Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 26-30 vas očekuje naredne nedelje. 100
Izvor: Vulture
