Fregijeri: Srpska strip scena puna strasti, a autori pravi umetnici! (VIDEO)

Gost trećeg „Tras!“ festivala najavio je za Strip Blog ideju o unapređenoj verziji serijala Helnoar

Gost ovogodišnjeg festivala bio je Đovani Fregijeri, poznat po radu na Dilan Dogu i serijalu Helnoar koji su uradili on i Paskvale Ruju. O daljim planovima, značaju Dilan Doga, evropskoj i srpskoj strip sceni Đovani Fregijeri je pričao za Strip Blog.

Čitaocima u Srbiji ste najpoznatiji po radu na Dilan Dogu. Šta čini Dilana Doga toliko izuzetnim da čitaoci s ovih prostora trče na kioske i gutaju svaku novu epizodu?

Dilan Dog nije usamljeni heroj koji pobeđuje sve i svakoga, već je jedna normalna osoba. On ima svoje demone, strah od letenja, nije superheroj, već je neko ko voli ljude, altruističan je. Uprkos tim svojim strahovima, on voli odnose sa ljudima, nije egoista i zato voli da pomaže i rešava probleme. Mislim da ga vole zato što on ima dobar karakter, pokazuje svoju unutrašnjost i nije neko ko uvek pobeđuje. Zbog toga mislim da se dobri momci prepoznaju u Dilan Dogu, loši ne, prepoznaju se zato što vide da i on ima neke svoje strahove, pa se zbog toga identifikuju.

Pročitajte: Del Vekio: Popularnost stripa opada, zato je sve okrenutiji kolekcionarima

Još jedan vaš rad je poznat i cenjen u Srbiji je Helnoar, da li vi i Paskvale planirate neki nastavak serijala?

Postoji plan da se nova, unapređenija verzija ponudi izdavaču. To je stil koji sam imao ranije, kao mlađi, pre nego što sam imao mnogo posla. Nadam se da će od tog projekta nešto biti, jer ja i Paskvale verujemo u to.

Kod nas se kaže da je strip odrastao i da mu fali mlađe publike. Imate li neki savet kako privoleti mlađu generaciju da čita stripove?

To je problem i u Italiji, mladi su privučeni društvenim mrežama, ekranima i telefonima, nemaju osećaj za papir. Nemam, savet. Možda da im se oduzmu ekrani, jer i ja provodim dosta vremena za telefonom, pa sam posle toga umoran i teško uzmem nešto da pročitam.

Svedoci smo globalne popularnosti superheroja. Postoji li neki od likova iz Marvel i DC opusa na kome biste voleli da radite?

Ne baš, mene lično ne privlače likovi, već priča. Volim da radim na likovima koji imaju priču. Ako me priča uzbudi, onda mogu da uradim lik koji je dobar, ako ne, ne mogu.

Kako vidite evropsku strip scenu u poređenju sa američkom?

U Evropi se više cene stripovi koji imaju više ljudskog u sebi, jer su ljudi naviknuti na istoriju i ljudskost. Dilan Dog živi u Londonu, ali ima dosta italijanskog u sebi. Amerikanci imaju dugu istoriju superheroja i prešli su na avanturističke stripove gde čovečanstvo nije mnogo važno. Kulture su drugačije, ne kažem da je neka gora ili bolja, već su samo različite.

Koliko poznajete srpsku strip scenu i kako biste je ocenili?

Upoznao sam mlade autore koji su mi dali svoja dela da nosim u Italiju, pitao sam Bonelija, ali je kod nas kriza i nema posla ni za Italijane. Mislim da se ovde zaista prave remek dela iz strasti i želje, ne samo komercijalno. Ne kažem ovo samo zato što sam u Srbiji, već imate fantastične autore. U Italiji imamo dobre profesionalce, u to ubrajam i sebe, ali sam ovde prepoznao strast, da iskažu nešto svoje i da su pravi umetnici.