100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 11-15
,,Kada sam počeo da pišem stripove, ”pisac stripova” je bilo najzatvorenije zanimanje na svetu. Da sam želeo da budem poznat, postao bih glupavi engleski glumac”, izjavio je Alan Mur.
Alan Mur je želeo to ili ne itekako postao slavan i renomiran kao neko ko je zauvek promenio strip. U to ime nastavljamo sa kolekcijom sa 100 najuticajnijih stranica američkog stripa. Stranice su odabrane od strane tima profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara koje je okupio američki magazin Vulture.
Wonder Woman No. 2 (1942) Pisac: William Moulton Marston ; Črtač: Harry Peter
,,Recite mi kakva je nečija sklonost kada su stripovske priče u pitanju, a ja ću vam otkriti njegove podsvesne želje”, izjavio je Dr. William Moulton Marston, ko-kreator Wonder Woman (Čudesna Žena). Nakon što je oštro osuđivao superherojske stripove zbog njihove preterane ”muškosti”, Marston je pozvan od strane All-American Comics da kreira strip kakav njemu odgovara. Rezultat je Wonder Woman koju je napisao, a ilustrovao je veteran Harry Peter.
Kamen temeljac Marstonovog sistema verovanja bila je inherentna superiornost žena nad muškarcima. To možda objašnjava zašto je voleo da ih vezuje u svojim stripovima. Ova stranica je jedna od klasičnih ranih avantura Wonder Woman i na njoj vidimo tri oblika vezivanja. Jedna od kasnijih Marstonovih priča je imala čak 75 panela sa vezivanjima. Proto-feminizam iz tih dana u kome se Diana kritikuje da se pokorava čovekovoj volji biće nešto što će pratiti nju i sve ženske likove koji su je oponašali u budućim godinama.
“Miss Fury” No. 1 (1942) Autor: Tarpé Mills
Sve je počelo kada je modni ilustrator i karikaturista June Mills slomila nogu. Dok je ležala, June je dobila ideju o avanturističkom stripu sa heroinom po uzoru na sebe, koja je imala mačku pomoćnika, po uzoru na kućnog ljubimca kakvog je imala June. Black Fury je debitovala na stranicama zabavnog dela novina 1941. i postala prvi ženski strip junak kojeg je stvorila žena. Glavna junakinja Marla Drake je društvena osoba, koja se odala noćnim avanturama i borbi protiv negativaca kada je na putu ka kostimiranoj zabavi uhvatila gangstera. Bila je obučena u kostim mačke i to je kasnije kopirano za mnoge heroine i negativce.
Zabrinuta da će muški čitaoci odbaciti ovaj akcioni strip, June je sebi smislila muško, umetničko ime Tarpé kao pseudonim. Uskoro je izašla na videlo i to nije poremetilo popularnost stripa. Serijal je čak preimenovan u Miss Fury, feminizirajući ga još više. Serijal je bio veliki hit za Timely Comics (preteča Marvela). Mills-ova je donela svoje modne veštine u odevanje likova po najnovijoj modi i tu praksu su usvojili nadolazeći stripovi.
Pročitajte: Može li nas čitanje stripova učiniti pametnijim?
All-Negro Comics No. 1 (1947) Autor: John Terrell
40-e su za čitaoce možda predstavljale Zlatno doba stripova, ali način na koji su stripovi predstavljali Afro-Amerikanace nije bio human. Ta stvar je bila na umu Orrin C. Evans-a, kada je 1947. izgubio posao. Tada je rešio da se pozabavi onim za šta je osećao da fali u svetu stripova, a to su snažni i pozitivni prikazi Afro-Amerikanaca. U junu 1947. sa saradnicima iz bivše firme pokrenuo je All-Negro Comics, prvu seriju stripova koju su napisali i nacrtali isključivo Afro-Amerikanci. Cilj je bio da svi heroji budu prikazani nestereotipno. Nažalost njegova stripovska karijera je brzo završena, jer kompanija koja mu je prodala papir za proizvodnju prvog broja, nije bila voljna da mu papir proda za drugi broj, kao nijedna druga kompanija. Ostatak radnog veka proveo je u novinarstvu, kao i pre ovog stripovskog izleta. Glavni lik All-Negro Comics No.1, detektiv Ace Harlem je priznat kao preteča heroja kao što su Black Panther i Luke Cage.
Young Romance No. 1 (1947) Autor: Jack Kirby; Mastilo: Joe Simon
Kirby je danas najpoznatiji kao crtač superheroja. Ipak, najunosniji žanr njegove karijere kasnih 40-ih do sredine 50-ih bila je romantika. Njemu i njegovom poslovnom partneru Joe Simon-u je to bio čamac za spasavanje u trenutku kada su superheroji posustajali i svega je bilo na dohvat ruke. Prodaja stripova je rasla, ali su stripovi o kostimiranim herojima izlazili iz mode. Romantični stripovi koje su Kirby i Simon predstavili ovom pričom 1947. postali su senzacija. Žanr je do kraja 40-ih porastao na 1/4 strip tržišta. Stripovi su rađeni po uzoru na ženske istinite ispovesti i samim tim ponudili nešto vitalno. Bila je to generacija stripova koja je odrasla. Romantični stripovi bavili su se temama kao što su: moral, oholost, zrela senzualnost, problemi predrasuda, sramota klase u društvu i društvenog identiteta.
True Crime Comics No. 2 (1948) Autor: Jack Cole
Jedno od najmračnijih poglavlja u istoriji stripa došlo je sa knjigom pod nazivom ,,Zavođenje nevinih”. U pitanju je bestseler psihijatra Fredric Wertham-a, koji je tvrdio da su krimi stripovi na američkim kioscima direktan uzrok nagle pojave maloletničkog kriminala. Knjiga je preštampala veliki broj panela i stranica sa zločinima. Ali ništa nije bilo više uznemirujuće od panela sa iz ove priče pod nazivom ”Murder, Morphine and Me!”, u kome će žena imati zabodenu iglu u oko od strane ludog narkomana. Wertham je opisivao kako ova stranica pokazuje pravo lice krimi stripova, te kako nema pandan u bilo kojoj drugoj svetskoj literaturi za decu i odrasle. Jack Cole, verovatno najpoznatiji što je stvorio simpatičnog Plastic Man-a, smelo je stvorio i ovu grozničavu melodramu. Wertham je bio toliko ubedljiv da su u Senatu održavana saslušanja o tome da li su stripovi otvoreni neprijatelj države. Desetine izdavača prestalo je sa radom i stripovski kodeks je uspostavljen. Nakon što je postao jedan od originalnih karikaturista za Playboy, Jack Cole je počinio samoubistvo 1958. godine. Ostavio je nasleđe dinamičnih ilustracija i rasporeda koji oduševljavaju koliko i zastrašuju.
Najuticajnije stranice američkog stripa 6-10 možete videti OVDE.
Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 16-20 vas očekuje naredne nedelje.
Izvor: Vulture
