Tajna veza koju imaju Marvelov Doctor Strange i bend Pink Floyd

Doctor Strange i bend Pink Floyd su započeli svoja postojanja tokom 60-ih godina prošlog veka. Doctor Strange i Pink Floyd su decenijama poznati po ekspanziji uma, psihodeličnom eksperimentisanju i pomeranju umetničkih granica. Ni Strange ni Pink Floyd nisu baš u stopu išli sa ostatkom njihovih žanrova.

Doctor Strange je za razliku od svojih stripovskih mišićavih savremenika obučenih u spandeks, pobeđivao svoje neprijatelje koristeći okultizam, crne magije i astralne projekcije, umesto nadljudske snage. Pink Floyd nikada nisu bili vrsta post-bitlsovske psihodelične pop grupe koja je još uvek bila uobičajena kasnih 60-ih godina. Nikada nisu bili vrsta bluz baziranog hard roka ili tehnički orijentisanog progresivnog roka koji je bio dominantan 70-ih. Stoga ne čudi što su nadrealne avanture Dr. Strange-a, kakve ih je načinio Steve Ditko bile popularne na američkim koledžima dok je kontrakulturna revolucija počela da se temelji.

Pročitajte: Vulverin – Kako je nastala čuvena frizura najpopularnijeg X-Mena

Ako se osvrnemo na film Doctor Strange, pesma Pink Floyda, Interstellar Overdrive se čuje u pozadini ključne scene kada Stephen Strange vozi svoj auto pre nego što će doživeti stravičnu saobraćajnu nezgodu. Pesma dolazi sa prvog albuma Floyda, The Piper At The Gates of Dawn. S ovim albumo Floydi napuštaju svoj melodični, iskrivljeni psihodelični pop koji su negovali u nekoliko prethodnih singlova. Pesme sa prvog albuma su bile više metafizičke i zlobnije, povremeno čineći se kao slobodna forma u istraživanju zvukova i istraživanju povratnih reakcija na to. 

Njihov gitarista, pevač i kreativna snaga te 1967. godine bio je Syd Barrett. On je napustio sastav sledeće godine usled pogoršanja svog duševnog stanja kome je doprineo njegov proždrljivi apetit prema hemikalijama koje menjaju um, poput LSD-a. MCU film Doctor Strange se oslanja na slike koje su u skladu sa vizuelnim prikazima vezanim za LSD.

Barret je još uvek bio prisutan na nekoliko pesama sa drugog albuma 1968. koji se zvao A Saucerful of Secrets. Zanimljivost u vezi ovog albuma je činjenica da je naslovnica bila zagonetna kombinacija kriptičnih slika među kojima se našao i panel iz stripa Doctor Strange. 

Efekat ovog kolaža, ne samo da predstavlja psihodelično iskustvo, već se plasiranjem Doctor Strange-a čini da izgleda kao da je cela naslovnica čarolija koju je bacio on lično. 

Naslovna pesma ovog albuma A Saucerful of Secrets je svojevrsni nastavak pesme Interstellar Overdrive. U pitanju je još jedan produženi instrumental koji baca akcenat na eksperimentalni zvuk više nego na tradicionalnu strukturu rok pesme. Drugim rečima, to je savršena pratnja u čitanju stripova avantura Doctor Strange-a iz tog perioda. 

U drugoj pesmi sa tog albuma, Let there be more light, se čak nalaze i stihovi za koji se najverovatnije odnose na Marvelovog čudnog čarobnjaka: 

”Summoning his cosmic powers
And glowing slightly from his toes
The psychic emanations fly”

Još jedna zanimljivost između kultnog sastava i Marvelovog strip junaka je ta da se na njihovom nastupu 28. septembra 2016. godine pojavio Benedict Cumberbatch, koji glumi Doctor Strange-a u filmu i otpevao zajedno sa njima njihov veliki hit Comfortably Numb. 

https://www.youtube.com/watch?v=FaaoTvEdKtA

Pošto se čini da svemir konstantno dovodi u vezu Pink Floyd i Doctor Strange-a, možda u filmi Doctor Strange 2 bude malo više prostora za muziku Pink Floyda dok bude istraživao nove mračne dimenzije ili nešto slično.