Vojnov: DC je od Donerovog Supermena redefinisao, ne samo superherojski film, već i blokbaster

-Ilustracije radi, kada je DC krajem osamdesetih, početkom devedesetih, sa Burtonovim Batmanom započeo novu fazu blokbasterizacije superheroja, Marvelova prava su bila zaglavljena u nekim propalim kućama poput Cannona i snimani su filmovi C-produkcije kao što je Pyunov Captain America. Sledeći korak za superherojski film – a to je priznanje pred Akademijom, takođe je napravio DC sa Nolanovim Batman-om. U tom smislu, ceo prostor borbe i krajnje domete strip-ekranizacija definisao je DC. Marvel je onda došao na taj prostor i imao dve inkarnacije. Prva je bila ona Avija Arada koji je izvukao prava iz raznih sporova, a zatim i ova Disney-eva. DC je definisao superherojski film kao kontinuirano profitabilan biznis, a Avi Arad a potom i Kevin Feige su u tome napravili sistematičan pristup. Čini se da je DC posle Nolanovog uspeha odlučio da nadalje prožima autorski pristup sa strip propertyjima a sličan pristup je imao i Arad, međutim Feige prilazi tom problemu disneyevski i estetiku studija nameće kao osnovni zahtev, a ne rediteljevo autorstvo. Na duže staze se Feigeov pristup ispostavio kao isplativiji. Meni su ipak DC filmovi draži, istakao je Vojnov sa kojim smo razgovarali o filmskim adaptacijama stripova, DC-ijevom superherojskom univerzumu i razlikama u Marvelovim i DC-ijevim filmovima.

Da li je greška davati odrešene ruke rediteljima kao što je bio slučaj sa Zekom Snajderom i koliko u takvoj situaciji u slučaju neuspeha treba kriviti reditelja, a koliko WB?

– Kada se radi o tako skupim filmovima, uvek je studio kriv jer se studio neumitno mora mešati u nastanak filma. Jako je bitno naglasiti da filmove kao što su strip-ekranizacije režiraju ljudi koji imaju iskustva u radu na tako skupim projektima. Takvi filmovi su kao jedno jako veliko preduzeće, i klub reditelja koji dobijaju takve poslove u Holivudu nije preveliki, to mora da nam bude jasno. Međutim, cena tih filmova postaje astronomska jednim velikim delom i zbog toga što se datumi premijera zakazuju nezavisno od onoga što je organski razvoj filma i prirodan termin njegovog nastanka. Tada stvari kreću da se rade navrat-nanos i dobijamo Justice League. Disney je prosto bolje organizovao posao pa takvih situacija nije imao mnogo, ali je isto tako imao i sreću da ih takvi filmovi ne hendikepiraju iako drugi Iron Man, drugi Thor i drugi Avengers nemaju baš status dobrih i omiljenih filmova. Reakcija javnosti na DC-ijeve promašaje bila je mnogo burnija nego na Marvelove. Svakako da ja kao ljubitelj filma, i kao autor, preferiram autorski pristup.

Mnogi fanovi krive Kristofera Nolana jer DC sad kaska za Marvelom. Dok je on završio svoju trilogiju, Marvel je već imao 6 filmova. Pritom nije dozvolio da njegovi filmovi budu povezani sa ostalim adaptacijama iz DC-ijevog opusa. Ima li istine u tome i koliko?

Nolan je doveo superherojski film do nivoa na kome nikada nije bio, doveo ga je nadomak Oskara za Najbolji film. S druge strane, Marvel se odlučio za pravljenje jednog meta-serijala u kome imamo vrlo malo samostalnih filmova već su to često samo filmovi-uvodi u neki Event, u neki veliki nastavak u neko razrešenje. Time nastaje jedan uber-film, odnosno neka vrsta bioskopske serije. Ja više volim filmove koji mogu da se gledaju samostalno. Plašim se da se moderni superherojski film jako mnogo troši u svim tim Easter Egg-ovima i konekcijama sa nečim što je bilo i nečim što će biti.

Koliko je bila pametna odluka koristiti ,,starijeg’’ Brusa Vejna odnosno Batman-a, jednog od najjačih aduta DC-a i WB-a, s obzirom na to da je Batman v Superman bio tek drugi DCEU film i da su tad tek počinjali sa izgradnjom temelja svog superherojskog univerzuma?

– Snyder je želeo da radi tu dark varijantu i da stvori dubok razdor između Superman-a i Batman-a, da je to Superman koji je na vrhuncu entuzijazma i Batman koji je rezigniran i sve nasilniji. To je svakako dobra stvar jer izbegava novi origin, ubijanje roditelja, obuku, toga smo se već nagledali a Millera dotle nismo dobili. Stoga ta odluka je u tom trenutku itekako imala smisla. Cavill mi se dopada izuzetno kao Superman, a Affleck je u svom prvom nastupu kao Batman bio odličan. Međutim, u Justice League je Affleck podbacio, i čini mi se da je taj film nastao u jednom periodu koji za njega generalno nije bio dobar. Inače, zanimljivo je kako je studio Snyder-u uvek davao nekog babysitter-a da ga prati u radu. Na Man of Steel je to bio Nolan sa svojim ljudima a na Batman v Superman: Dawn of Justice to je bio Affleck, tada svež posle oskara za Argo, Tu je Affleck doveo i svog scenaristu i verovatno bio nešto više od glumca. Nažalost, Justice League je nastao u trenutku kada je Snyder pretrpeo porodičnu tragdeiju, Affleck iznova potonuo u alkoholizam, a na sve to je doveden Joss Whedon koji poetički blage veze nema sa onim čime se inače bavila ova ekipa u DCEU. Rezultat nažalost nije izostao.

S obzirom na to da se dosta spekuliše o istupanju Bena Afleka iz uloge Betmena, koga od glumaca Vi vidite kao njegovog naslednika i zbog čega?

– Vidim da su u opticaju razna imena. Ako bismo razmišljali mimo njih, ja bih tipovao na Bradleya Coopera. On ima ugovor kao producent sa Warnerom, režirao im je A Star Is Born, i čini mi se da ga studio vidi kao naslednika Clinta Eastwooda i Mela Gibsona na poziciji glumca-reditelja u njihovoj postavi. Cooperov partner Todd Phillips režira Jokera, dakle oni već jesu u DC business-u. Mislim da bi Warner bio raspoložen da od Bradleya traži taj „danak u krvi“, da im on radi Batman-a, a u zamenu za to da mu oni podržavaju autorske projekte.

Kao filmski stvaralac, kojim bi Vi putem krenuli u izgradnji DCEU, a da se to razlikuje od MCU-a?

– Iskreno, ja bih manje-više išao istim opnim putem kojim je išao DCEU do Suicide Squad-a, dakle pre nego što su krenuli da umekšavaju svoju estetiku i prilagođavaju je Marvelu. Meni je to sve bilo dosta dobro, Man of Steel mi je čak bio izvanredan. Možda bih celu stvar relaksirao kroz povratak nekim standalone filmovima-recimo Deadshot sa Will Smithom bih voleo da vidim…

Kakva su Vaša očekivanja od predstojećeg filma Aquaman?

– Trejleri mi deluju kao neki pedantnije urađen Marvel. Momoa će morati da se dokaže kao leading man, naročito sada kada DCEU više nije garancija velikog dolaska publike u bioskope. Iskreno, mislim da je Momoa veliki rizik jer dobija solo film a nije se izgradio dovoljno kao lik u Justice League-u. Naravno, i Marvel je imao takve rizike, setimo se kad su doveli Hemswortha za Thora ali Momoa je već imao nekoliko meč lopti da postane zvezda i nije ih iskoristio. Dakle, on ipak ne može da se poredi sa Hemsworthom kome je to uspelo iz prve.

Pročitajte: Simić: Posle smrti Sten Lija ostaje rasprava šta je samostalno uradio, a šta samo nadgledao

Dosta pažnje izaziva novi solo film o Džokeru, koji neće biti uključen u DCEU. Ono što znamo je da će veliku ulogu u filmu imati Tomas Vejn, koji je najavljen kao verzija Donalda Trampa iz 80-ih. S obzirom da su u film uključeni Robert De Niro i Martin Skorceze za koje znamo da nisu fanovi aktuelnog američkog predsednika, mislite li da će ovaj film imati neku političku pozadinu, ili DC možda eksperimentiše sa filmom koji će biti smešten u neki slični realizam poput Nolane verzije Betmena?

– Čini mi se da je ovo jedan od onih luksuza kojima Warner pokušava da očuva utisak da pravi autorske filmove, i da će širiti DC propertyje izvan DCEU. Vide u tome prostor koji Marvel još nije istražio i to je pametno. Uostalom, prvi Marvelov bioskopski hit u vreme Avija Arada bio je Norringtonov Blade. Dakle, Warner možda koristi ovaj format kao smokvim list dok glavni DCEU tok uranja u kontrolisanije korporativne vode. Autorska ekipa na ovom filmu je sjajna, jako volim Todda Phillipsa a cela referenca na King of Comedy je genijalna kao zamisao. Jako puno očekujem od ovog filma. Sasvim sigurno je da će Joker imati nekoliko benefita od izlaska iz DCEU, prvo biće smešten u epohu što strip ekranizacijama prija, setimo se X-Men First Class pa i Wonder Woman, drugo imaće taj politički angažman. Izlazi idućeg oktobra, u vreme koje je „tiho“, dakle mogao bi napraviti fin posao.

U slučaju da Džoker bude uspešan film ukorenjen u atmosferi realnog sveta pre nego klasičnoj superherojskoj atmosferi, da li ćete razmotriti ideju da na adresu produkcijske kuće WB pošaljete Vašu dramu o starom Betmenu koju ste napisali? O čemu se tu tačno radi?

Ta drama je u suštini adaptacija stripova Frenka Milera. Sećam se da je profesor bio zbunjen time što komad nije komedija jer ipak baziran je na stripu, i glavni junak je Betmen, ali svejedno stao je iza ideje da istrajem u toj adaptaciji. Siguran sam da su u Warneru do sada već dovoljno puta razmotrili kako bi mogli ekranizovati Dark Knighta. Uostalom elemente tog stripa, i vizuelno pa i na nivou celih pripovedačkih celina već imamo u nekim filmovima.

I za kraj, koji bi superheroj bio Vaš omiljeni i zbog čega?

U poslednje vreme najviše čitam Deadpoola u prevodu Draška Roganovića. Mislim da je Draško na neki način postao zvanični, najbolji i jedini mogući tumač ovog junaka na našem jeziku i rekao bih da svojom kreacijom kao prevodilac čini da Deadpool na neki način, u srpskom izdanju, posrtane autonomno autorsko delo i naš doprinos svetskom stripu. Kad je reč o omiljenim junacima, tu nema šta mnogo da se priča, kad sam bio mlađi Batman, a Superman me je nervirao, a sad je obrnuto. Superman je kao pihtija, potrebne su godine da ga u potpunosti shvatiš…

Autor: Milidar Švonja