Aca Seltik: Pronalazim se u “Elriku” zato što je cela priča bazirana na njegovoj težnji da bude svoj

Aca Seltik govori za Strip Blog o stripu i svom pojavljivanju u jednoj od epizoda Duha sa sekirom

Italijanski crtač stripova u Boneliju, Valter Venturi je nedavno uzeo izgled Ace Seltika za jednog od likova u priči o Zagoru. Da li mu je uzeo samo fizički izgled ili možda i po koju karakteristiku i ta li je to u stripu sam Aca Seltik, saznaćemo baš od njega.

-Paaa… Ja svakako nisam ja, ali lik u stripu jeste fizički 100 odsto baziran na mom izgledu. Ne bih imao ništa protiv ni da je ceo lik u potpunosti preuzeo sve, pa i ime i osobine, ali Valter je imao drugačiju ideju. Ipak bi bilo previše da sam ja ja u 18., 19. ili kom li već veku, kaže Aca Seltik za Strip Blog.

Kakva je osoba, nosilac vašeg lika u stripu, čini se da se bori protiv Zagora?

-Koliko ja znam, a još ne znam mnogo, pošto će ova epizoda Zagora kod nas da stigne na kioske tek za 2 godine, moja malenkost je Zagorov protivnik u priči pod nazivom “La vendetta di Smirnoff”, i ne preživljava epizodu. Ono što je interesantno je da je moj “look” baziran na mojoj pojavi od pre 2 godine, kada je Valter radio i omot za naš album, pa imam dugu kosu vezanu u rep. Sada je moj izgled prilično drugačiji upravo zbog tog “detalja” pa ja volim da kažem da je Valter bio vidovit i time što je ubio starog Seltika, u stvari, meni produžio život.

Koje stripove Vi volite da čitate i zašto?

-Lično, volim stripove koji su višedimenzionalni, dakle, ne samo vizuelni, koji imaju neku pozadinsku priču koja se naslanja na istoriju ili filozofiju, ili, pak, one koji proizilaze iz klasične literature, pa i onih žanrova kojima sam ja sklon, ali svima je zajedničko da moraju da me nateraju na razmišljanje i promišljanje. Uvek sam gajio posebnu naklonost prema “Asteriksu”, “Taličnom Tomu”, “Iznogudu”, zatim svakako i prema “Alanu Fordu”, ali, od junaka iz Bonelijeve galerije likova, “Marti Misterija” je moj favorit. Neretko sam umeo da se vratim i “Kenu Parkeru”, a od savremenih stripova, “Atomika” je izuzetan. Moj trenutni, a, kako stvari stoje i vanvremenski, favorit je “Elrik”, nastao po književnom delu Majkla Murkoka, što je inače moj omiljeni serijal, za sva vremena.

Pročitajte: Simić: Posle smrti Sten Lija ostaje rasprava šta je samostalno uradio, a šta samo nadgledao

U kojem stripovskom junaku se pronalazite?

-Rekao bih da se u “Elriku” pronalazim utoliko što je cela priča bazirana na njegovoj težnji da bude svoj uprkos onome kako ga svi drugi vide. Biće da je i ovo pomalo filozofski pristup, meni veoma blizak. S druge strane, pronalazim ponešto i u Martiju i njegovoj beskonačnoj radoznalosti i glađu za misterijama.

Vi ste i ranije imali saradnju sa Venturijem, da li možete da nam kažete kako je došlo do nje i nešto više da nam kažete o tome kako je nastala ideja i realizacija omota za vaš album “Many Mouths Shut”, koji je oslikao Venturi? 

-Nikad bolje i nikad lakše nisam sarađivao ni sa kim. Ispostavilo se da i Moreno Buratini i Valter Venturi znaju za Kelte i da su nas čak gledali i slušali u Italiji, pa je i sama saradnja protekla u fazonu: “Je l’bi nam nacrtao omot za album?”, “Naravno!”. I opet se pokazalo da sam u pravu kad tvrdim da su najveće zvezde, koje se osećaju ostvarenima u domenu u kom deluju, u stvari, najbolji ljudi, toliko čvrsto stoje sa obe noge na zemlji, kao stene, da ni najjači uragan ne može da ih pomeri. Tako i Valter, veliki crtač i još veći čovek.

Možete li nam reći nešto više o Vašoj saradnji i radu na beogradskom Salonu stripa?

-A, što se mog, sada već tradicionalnog, druženja sa Salonom stripa tiče, to je posebna i čast i obaveza jer, kad ti svi u organizaciji odaju priznanje na načinu na koji vodiš celu manifestaciju, i baš tebe traže da to radiš ponovo svaki put, to onda zaista nešto znači. A ja se trudim da budem upravo ono što moje zvanje i samo kaže: domaćin Salona stripa, pravi pravcati.