Čovek se nalazi u zenitu

Čovek je izgubljen i tako, teško nalazeći sebe, ulazi u zenit želja, strahova, nada i izgubljenosti. Gde je zapravo taj čovek, čemu teži? Ima li uopšte među nama čoveka.

zenitu stripblog

“Slobodan pad” Vladimira Veljaševića u izdanju Besne kobile

Dat je oglas. Davno je dat. Traži se čovek!

Piktogramski roman Vladimira Veljaševića „Slobodan pad“ u izdanju Besne kobile donosi priču o pesniku i umetniku, osnivaču časopisa Zenit, Ljubomiru Miciću. Roman predstavlja odgovor na davno dat oglas i donosi novinu u čitalačkom iskustvu domaćih ljubitelja devete umetnosti. On prati Micićev život na veoma interesantan način – putem figura sa jednostavnim simbolima i crtama.

„Slobodan pad“ predstavlja pravi simbolistički kutak u stripu. Kako je urednik izdavačke kuće Besna kobila Goran Lakićević Kostrović rekao, knjiga je doživela uspeh i dopala se publici.

– Želeli smo da objavimo ovaj strip i dopao se publici. Za piktogramski roman „Slobodan pad“ Vladimira Veljaševića potrebno je vreme – objašnjava on, dodajući da je to knjiga čiji će se značaj tek videti.

 Sam simbol reči zenit proteže se kroz boje pozadine na kojoj se radnja odvija. Kako radnja odmiče, kako se sve više približava poenti, a to je ono davno postavljeno pitanje, boje se prelivaju od crvene, ka narandžastoj, žutoj i jarko žutoj. Završava se Suncem. Zracima. Zracima nade, sna, zracima čoveka.

 Ljubomir Micić osnivač je časopisa Zenit koji je izlazio od 1921. godine do 1926. Časopis je dostigao 43 broja, a bio je zabranjen zbog pogrešnog tumačenja, spornog citata i navodnog širenja komunističkih ideja. Micić je pisao pesme, bavio se avangardnom umetnošću, što je i bila tema časopisa Zenit, koji je menjao svoj izgled, poigravao se sa formom i uvek donosio nešto novo.

 U 7. broju časopisa Micić piše: „U ekvatoru negde stoji čovek… i svojom glavom dotiče oblake i nosi Sunce na temenu…

 Micić je u početku sledio teme ekspresionizma, sve do juna 1921. godine kada zajedno sa Ivanom Golom i Boškom Tokinom objavljuje „Manifest zenitizma“.

 Veljašević kroz knjigu provlači sve važne momente života Ljubomira Micića. Od njegovog mobilisanja i same scene rata koja je zanimljivo opisana. Scene Prvog i Drugog svetskog rata predstavljene su simbolima bombi koje padaju. Tu je i scena Micićevog izbegavanja streljanja tokom Prvog rata, dok glumi ludilo. Scene izbegavanja i izrugivanja ratnim užasima dočarane su slikama sa cvetom u čuvenom austrijskom šlemu sa šiljkom na vrhu i cvetom u pušci. Osnivanje pozorišta, pisanje pesama, štampanje časopisa i Micićeva prva ljubav uhvaćeni su Veljaševićevim piktogramima.

 Micićev život je pratio paradoks, dobro predstavljen i oslikan u romanu „Slobodan pad“. Neobično se okončao i njegov život. Izgubio je svest na dan pedesetogodišnjice objavljivanja „Manifesta zenitizma“ i dva dana kasnije preminuo u domu za stare, jer ga nisu primili u bolnicu, pošto nije imao zdravstvenu knjižicu.

 Ovaj „nemi“ roman, pored slika i opisa života umetnika, daje prostora za razvijanje čitalačke imaginacije.

 Autor romana Vladimir Veljašević rođen je 1969. godine, dve godine pre smrti junaka njegove priče. Diplomirao je na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je profesor. Bavi se ilustracijom, stripom i stalni je saradnik Diplo fondacije.

 O Ljubomiru Miciću nemi strip „Slobodan pad“ govori bez reči, samo ostaje jedno, a to je oglas, više puta i kroz istoriju i kroz tekst postavljan – Traži se čovek!

Objavljeno 6. maja 2018. godine na portalu dnevnog lista Danas.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of