Bivši istraživač noćnih mora
Krejven roud, po prvi put nije sigurno polazište priče o Dilan Dogu. Prolazak kroz budućnosti, vraća snagu prošlosti, lomeći junake.
Da li će i dalje postojati potreba za istraživačem noćnih mora u budućnosti, u kojoj je užas postao sastavni deo svakodnevice?
Stravično hladan prikaz Londona, kojim smo toliko puta prolazili bez straha uz našeg glavnog junaka, stvara pomešane, nikako pozitivne emocije. Ovaj melanholični lik usamljenog Dilana, naprosto izaziva strah i sumnju u njegovu moć.
Svakako, hrabar poduhvat Alesandro Bilota oduševio je naše dilandogovce. Na samom kraju epizode, u izdanju kuće “Veseli četvrtak” možete pronaći komentare i beleške scenariste.
Glavne karakteristike strip junaka nestaju sa “Planetom mrtvih”. Svi smo navikli da se glavni likovi u pričama ne gube, da se ne menjaju, ne stare. Njihova moć ne prolazi, a oni savladavaju prepreke i sami ulaze u situacije iz kojih samo jedan junak može da se izvuče. Krejven roud je evakuisan! Svuda ispred stambenih četvrti nalaze se ogromni izolacioni zidovi, podignuti u cilju zaštite od “povratnika”. London trese kampanja za novog premijera, a grupa terorista ruši zidove i pušta užas. Dilan u svojoj usamljenosti, progonjen krivicom, jer nije smogao snage da ubije svog vernog pratioca “nultu žrtvu” i tako spasi svet od epidemije, počinje da pije. Skotland Jard mu nudi vraćanje na dužnost, a njegova očinska figura, inspector Blok je već odavno u penziji. Ovaj slom karakteristika stripa kakvog poznajemo, uništava Dilanovu ličnost. Veoma je teško čitati ove epizode, jer su slike na neki način statične, odnosno likovi se sporo kreću. Oseti se seta, propast, usamljenost glavnog junaka. On postaje običan, svakodnevni smrtnik. Nije više onaj junak, koji je uspeo ostaviti poroke, zaboraviti na neke stvari i krenuti svojim putem. Idealni svet nestaje, a pojavljuje se hladna realnost, kršeći i uništavajući sve pred sobom. Dilan u svom tom anomičnom stanju, kreće da priča nama dobro poznate viceve i pošalice.
Da li je potrebno više hrabrosti da žrtvuješ prijatelja kako bi spasao svet , ili pak da to ne uradiš i da zauvek nosiš teret jedne tako mučne, strašne krivice?
Ova mučna priča počinje epizodom “Planeta mrtvih”, prvom u trilogiji. Zapravo poslednjom. Zbog zainteresovanosti publike, ovaj Bilotijev eksperiment, je dobio dva nastavka, čime je formirana glava, sredina i rep priče. “Zbogom, Gručo”, epizoda koja je kod nas objavljena u prvom broju edicije “Obojeni program”, pokazuje starenje i nesnalaženje dvojice prijatelja. Trka sa vremenom ih lomi, a oni podležu neminovnosti. Ona predstavlja neku vrstu uvoda, odnostno objašnjenja, na koji način su se dogodile promene u “Planeti mrtvih”. “Sumrak živih mrtvaca” nam daje dobar prikaz sadašnjeg sveta u kojem se nalaze izgubljeni, nekadašnji heroji.
Ova trilogija je izazvala oduševljenje publike, a sam eksperiment je na početku uplašio izdavače, ali je ipak postigao uspeh. Veoma različit koncept, možemo primetiti, sa jako malo dodirnih tačaka Sklavijevom Dogu.
Upoznavanje strip junaka na drugi način u meni stvara osećaj izgubljenosti, kao što su izgubljeni i likovi u budućnosti. Nekako nisam zamišljao da ću, kad porastem biti svedok istine, a istina je ta da i naši heroji rastu sa nama. Mada, oni uvek pobeđuju.
Možda više nego ikada!
Objavljeno 10. oktobra 2016. na portalu Beogradska nedelja.
