Intervju Bane Kerac: Veseli četvrtak u duhu Zagora

Na 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, predstavljena epizoda “Prošlost Džimija Gitare” Baneta Kerca.

U hali 1 beogradskog sajma, na štandu izdavačke kuće Veseli četvrtak, promovisana je epizoda Zagora “Prošlost Džimija Gitare.”. Veseli četvrtak je, prema ugovoru sa kućom Serđo Boneli Editore,posebno za Međunarodni sajam knjiga objavio ovu epizodu u specijalnoj ediciji “Obojeni program”. Tekst potpisuje Moreno Buratini, a crtež Branislav Kerac.

Kako je došlo do saradnje sa Bonelije i do rada na ovako jednom projektu? Koliko dugo traje vaša saradnja?

Ima više od dvadeset godina kako sam nacrtao jednu epizodu za Bonelija Zone X. Sa Morenom Buratinijem sam se upoznao u Kragujevcu na festivalu stripa i tamo smo započeli prve razgovore o mojoj, ponovnoj saradnji sa Bonlijem, a u Makarskoj, konačno smo zaključili da ja budem gost u ovom obojenom programu. Pre trideset četrdeset godina sam, sam stvarao scenario, kada sam radio Bleka, ali ni sada nisam imao problema, jer ono što mi Moreno Buratini napiše ja lako protumačim i već odprilike znam kako će to da izgleda. Meni jako prija rad na Zagoru, nije toliko obavezujući kao što je rad za Francuze, a daleko je opušteniji nego kada radim na nekom sopstvenom stripu.

Duže vreme se niste bavili stripom, kako vam je sada ponovo krenuti u stvaranje projekta?

Rad za licencu je posao kao posao, a autorski stip je drugo. Autorski strip danas nema puno šanse, nije jednostavno u trendu i nije ga lako prodati. Daleko je pogodniji licencirani strip, dugo vremena sam obijao da radim na takvim projektima, više sam voleo da stvaram samostalni strip. Ekonomija je ekonomija, tako da sam se i ja našao u vagonu onih koji crtaju licencirane stripove. Jedno je kada slobodno stvarate, a drugo kada radite po diktatu. Bio sam veoma slobodan da nacrtam Kobru sa bradom od tri dana, ali to kod Zagora nema.

Koliko se razlikuju škole crtanja i sami izdavači, šta od vas zahtevaju italijanski, francuski i američki izdavači? Svakako su francuska i italijanska škola različiti, ali kako je to kada se promeni kontinent?

U principu nije toliko strašno. Veoma se poštuje integritet autor, ne moramo dosledno da pratimo rad naših prethodnika. Buratini je meni dao slobodu u kreiranju Zagorovog lika, naravno nije želeo da on bude bilderski građen, ali nije imao ni neke preterane prohteve. Na primer, pristao je da moj Zagor bude nešto mlađi, nego što se inače predstavlja.

Da li se pripremaju neki novi koncepti i radovi, šta je to što vas inspiriše, koji su vaši motivi za stvaranje priča i likova?

Sada sam angažovan na Zagoru, to je što bi se reklo “full time” posao, tako da nema mnogo vremena za skretanje u stranu, ali se ipak nađe. Ja sam autor straog kova, imam svoje likove i ne moram da ih uzimam iz književnosti. Sada se bavim mišlju da ipak završim taj čuveni dvanaesti album Cat Claw, ali ne želim ništa da obećam. Za sada ne razmišljam ozbiljno o samostalnom stripu, pošto sa Buratinijem pripremam još jednu epizodu, da li će biti u nekom kolor izdanju kao ova, ili će je objaviti u nekom “maxi” ili redovnom izdanju to se ne zna, ali ja i Moreno radimo polako, pa ćemo videti kako će to ispasti.

Objavljeno 09. novembra 2015. godine na portalu Beogradska nedelja