Stalker: Izdavaćemo dela koja do sada nisu bila zastupljena u našoj kulturi

Izdavačko strip nebo u Srbiji od skoro je bogatije za još jednu izdavačku kuću, Stalker. O Stalkeru i onome što nas od ovog izdavača očekuje smo razgovarali sa osnivačem i urednikom Milanom Jovanovićem.

Stalker: Izdavaćemo dela koja do sada nisu bila zastupljena u našoj kulturi

Razgovor sa Milanom Jovanovićem, urednikom i osnivačem izdavačke kuće “Stalker”

1. Kako je došlo do osnivanja izdavačke kuće “Stalker”?

Spadam među ljubitelje knjiga i malo šta me uzbuđuje kao nesputanost mašte i kreativnost. Sledeće godine izaći će druga zbirka moje poezije. Ali gotovo jednako me srećnim čini zanatska veština pravljenja knjiga i mogućnost da se nečije ideje pretvore u fizički predmet koji potom čini mogućim da ih, možda na sasvim drugom kraju planete od onog na kom su začete i nekom potpuno drugačijem jeziku, čitalac razume, usvoji ili odbaci, tumači… U retkim slučajevima to u čitalačkom umu raspiri žar nove stvaralačke iskre i razbukta nove ideje, koje će možda jednog dana kosmička igra vratiti baš onom autoru koji ih je inspirisao. Prethodnu deceniju sam proveo radeći kao urednik u Darkwoodu, priredivši veliki broj knjiga stripova. U toj divnoj kući dobio sam i priliku da prevodim neka izvanredna dela, poput Skalpiranih ili Kalvina i Hobsa. Bavio sam se i prelomom teksta i tipografijom, učestvovao u dizajniranju knjiga, pregovarao sa inostranim agentima o kupovini prava, ali i brinuo o kontaktu sa čitaocima, kritičarima i novinarima. Šegrtujući sam izučio zanat u svim njegovim aspektima. Stoga mi se činilo prirodnim da pokušam sam da stvorim neke nove staze, čiji pravac ću sam izabrati, i povedem čitaoce u nove predele mašte i stvaralaštva. Da uprostim, kalfa se domogao majstorskog pisma i krenuo svojim putem.

2. Na čemu će izdavačka kuća “Stalker” bazirati svoj ukus kada su naslovi u pitanju?

Izdavački program će se temeljiti na mojim svetonazorima. Svestan sam da to zvuči prepotentno, ali opravdanje nalazim u svom eklekticizmu. Ne postoji nijedan drugi kriterijum izbora osim vrednosti dela. Smatram da će istrajnost u takvom pristupu vremenom zavrediti poverenje čitalaca sposobnih da prepoznaju intelektualno poštenje i doslednost. Poseban izdavački izazov vidim u pevođenju i izdavanju onih dela koja do sada nisu bila zastupljena u našoj kulturi, u otkrivanju čitaocima nepoznatih naslova, a ne večitom preštampavanju stoput viđenih stripova. Premda podržavam objavljivanje nekih važnih naslova u novom ruhu, u dostojnoj opremi, insistiranje na takvoj uređivačkoj politici je igra na sigurno, a to nije uzbudljivo. U tom smislu, voleo bih kada bismo mogli da dobijemo prava za neke mange. Kod nas je japanski strip još uvek nedovoljno poznat, kod starijih čitalaca postoji čak i izvesni zazor. Treba rušiti takve tabue i pomoći ljudima da otvore čakre. Sve vode na svetu su povezane.

3. Prva dva izdanja “Osmi putnik” i “Noć” dolaze iz sfere fantastike. Kako je došlo do ideje da izdavanje započnete baš ovim naslovima?

Kao što sam pomenuo, vrednost dela je jedini kriterijum.

Prva knjiga naše biblioteke „Zona” – „Osmi putnik” – verna je adaptacija kultnog naučnofantastičnog filma Ridlija Skota iz 1979. Dakle, iste godine se pojavio i ovaj strip. Postoje neke male razlike, ali su autori Arči Gudvin i Volter Sajmonson pratili scenario filma. Ako danas analiziramo mi ćemo u njemu uočiti karakteristike pristupa koji je srodniji evropskom stripu, posebno francuskom BD albumu, nego američkom na kakav smo navikli. Malo veći format, način pripovedanja, broj strana, način Sajmonsonovog kadriranja… Takođe ono što je zanimljivo je pristup koloru. Taj strip je rađen sa prirodnim bojama, a prilikom digitalizacije zadržan je stari kolor – američki izdavači potrudili su se da dođu do originalnih tabli i sama remasterizacija je urađena znalački. Uzevši sve pomenuto u obzir, ovaj strip je revolucionaran po mnogim stvarima na koje smo u međuvremenu navikli i danas možda nisu toliko uočljive. To je jedan od prvih naslova na američkom tržištu koji je strip-tablu tretirao kao prostor bez limita, tako da crtež izlazi izvan margina. Izlazi čak i izvan table, u štamparski obrez, a na taj način dobijamo drugačiji doživljaj prostora. Čudovišni tuđin, uljez, alijen, preti da zakorači izvan knjige. Važno je napomenuti i to da je strip „Osmi putnik“ prvi strip koji se našao na zbirnoj bestseler listi Njujork Tajmsa (tek decenijama kasnije je formirana odvojena za stripove i grafičke romane), dosegavši visoko sedmo mesto na listi najprodavanijih naslova, što je svakako važno za istoriju tretmana stripa i njegovu recepciju u akademskim krugovima. Posebno jer se tada američki strip nalazio u krizi i izdavači su neretko trpeli gubitke. Međutim, osim što je za istoriju stripa važno delo, Gudvinov i Sajmonsonov „Osmi putnik“ je pre svega zabavno štivo.

„Noć“ je pak vrlo specifičan naslov. Filip Drije je jedan od najznačajnijih evropskih strip-autora još od sedamdesetih godina prošlog veka pa do danas. Jedan je od osnivača kultnog časopisa „Metal Irlan“ (Metal Hurlant). Uprkos tome, naša knjiga je prvo izdanje jednog Drijeovog strip-albuma na srpskom. „Noć“ može žanrovski da se svrsta u naučnu fantastiku, međutim to je u suštini alegorijska priča. Ona je nastala 1976. nakon lične tragedije koju je Drije prošao samo godinu dana pre toga. Naime, supruga mu je preminula od karcinoma, a sam autor je trpeo veliku bol, sumanut delirijum u kojem se žestoko odao porocima, predan stvaralačkim vizijama koje je artikulisao u strip-table. Da bismo razumeli kontekst, treba pomenuti da je to bilo doba oslobađanja pod uticajem hipi pokreta, Kastanede, eksperimentisanja sa svakakvim psiho-aktivnim supstancama… Iz svega toga je izašla „Noć“ kao jedna vrsta, prema Drijeovim rečima, rekvijema ili Tadž Mahala kog je sazidao za svoju suprugu, a sa namerom da na neki način zauzda gnev usled velikog životnog gubitka. Obratio se društvu koje trguje sa smrću a beži da se suoči sa njom, uz zaključak kako mi zapravo o smrti ne znamo ništa. „Noć“ je u suštini jedna poetska struktura i u tom smislu nije za svakoga. To je težak ali briljantan strip, naslov koji nas tera na preispitivanje i na razmišljanje šta smo tačno pročitali kroz te postapokaliptične vizije.

Pročitajte: Dela Monika: Više volim priče sa Indijancima, njihovim selima i kanuima…

4. Da li će se “Stalker” fokusirati na fantastiku ili možemo očekivati još nešto?

Ja od „Stalkera” očekujem najrazličitije avanture, pa čak i eksperimentisanja, pa tako možete i vi. Dodao bih i da možete očekivati najviši standard opreme knjige. Priče koje ćemo vam predstaviti pripovedane su u mediju stripa, grafičkih romana, monografskih publikacija. Satkane su od reči i slika. Stoga će naš izdavački imperativ biti izdanja u najboljem mogućem prevodu i najboljoj mogućoj štampi. Knjige namenjene posvećenicima.

5. Znamo da izdavači stripova ne vole mnogo da obećavaju, niti da otkrivaju svoje projekte. Ipak, možeš li da nam otkriješ neke naslove kojim će izdavačka kuća “Stalker” obradovati strip publiku do kraja godine?

Ništa konkretno ne mogu da kažem pre nego što se potpišu ugovori, ali mislim da će uskoro biti razloga za veselje naših čitalaca.

6. Možemo li očekivati i strip izdanja nekih domaćih autora?

U skorije vreme ne, sem onih licenciranih. Ali da ne budem krivo shvaćen, premijerno objavljivanje dela domaćih autora, u današnjim okolnostima u kulturi, smatram najvišim izdavačkim dometom.

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of