De Lazare: Asteriksa treba čitati i danas, zbog karikiranosti realnih odnosa u društvu!

Strip o Asteriksu i Obeliksu, kojeg su 1959. godine stvorili scenarista Rene Gosini i crtač Albert Uderzo je postao jedan od najpopularnijih evropskih, satiričnih stripova u istoriji devete umetnosti.

de lazare stripblog

Razgovor sa strip autorom Draganom Lazarevićem de Lazareom povodom jubileja 60 godina “Asteriksa”

Šest decenija duga tradicija priča o junacima iz 50. godine pre nove ere, u nepokornom galskom selu u Rimskom carstvu, nastavlja se i dalje, samo što sada epizode stvaraju scenarista Žan-Iv Feri i crtač Didier Konrad. Kroz strip “Asteriks” je obrađeno mnogo društveno-političkih tema i aktuelnih zbivanja.

Prema rečima strip autora Dragana Lazarevića koji je svoje strip uspehe doživeo u Francuskoj, Asteriks je nesumnjivo jedna od najupečatljivijih pojava u evropskoj, a sigurno i svetskoj devetoj umetnosti. To je jedan od stripova koji bi trebalo da bude uvršten u obaveznu literaturu svakog čoveka koji sebe smatra intelektualcem našeg vremena.

Pročitajte: Da li znate da je Asteriks objavljen i u SAD?

-Nakon 60 godina, međutim, i Asteriks je poprilično drugačiji… neki će reći, “a zar godine ne utiču na sve nas?” Ali, radi se o jednoj suštinskijoj promeni. Podelio bih, i ne samo ja, sagu o Asteriksu na dva ključna perioda: Gošinijevski i post-Gošinijevski. Prvi je veličanstven, večan i neponovljiv, što dokazuje upravo: post-Gošinijevski period. Rene Gošini, neprevaziđeni scenarista Asteriksa, ali i autor i pisac mnogih drugih remek dela stripa, kao što su Talični Tom, Iznogud, Umpah Pah, da samo njih pomenem, je toliko snažnim pečatom obeležio serijal o Asteriksu, da je sve nakon njegove iznenadne smrti, 1977. godine, samo bleda senka i pokušaj ”surfovanja” na staroj slavi, na razrađenim upečatljivim i karakternim likovima, na jasno uspostavljenim odnosima, kako među samim Galima u njihovom selu, tako i odnosu tih nepobedivih Gala prema Rimljanima, morskim gusarima ili svim ostalim sa kojima se susreću u toj 50oj godini pre Hrista, kada je cela Galija bila okupirana – “Cela”, govori za Strip Blog autor Dragan Lazarević.

Ono što Lazarević smatra za prokletsvo prevelikog uspeha je što neminovno podleže komercijalizaciji. Današnji teror novca i tržišta su nemilosrdni, i ne mare za umetnost, lepotu, vrednosti… ništa nije bitno osim profita, treba isisati svaki dinar, odnosno evro, iz uspešnog ”projekta”, pa dokle god to trajalo. Nije to ništa novo u svetu stripa, pa i drugih umetnosti, i on to negde razumem, ali mu je žao što novonastala dela, nisu ni prineti onima koja su ga oduševljavala, inspirisala i učinila da i sam, još od ranog detinjstva, čitajući Asteriksa, poželi da se bavim ovom predivnom profesijom.

-Zbog svega rečenog, kada govorim o Asteriksu, uglavnom govorim o tom prvom, Gošinijevskom periodu, ovog nesumnjivo veličanstvenog dela u svetskoj umetnosti. Pored inteligentnog, ponekad prefinjenog ali veoma često direktnog humora, mnoštva alegorija, u stripu o Asteriksu je sveprisutna i satira koja ni u jednom trenutku ne narušava osnovni tok priče, već naprotiv često doprinosi produbljivanju same teme scenarija, i naravno kritika je pre svega ovog našeg, savremenog društva kroz nadahnuto i suptilno transponovanje u situacije, okolnosti i odnose tadašnjeg Rimskog carstva. Asteriks nije slučajno postigao uspeh kod svih uzrasta, kod dece, omladine ali i njihovih roditelja. Ta višeslojnost svake priče, u kojoj svako može pronaći humor ”za sebe” u zavisnosti od svog ličnog životnog iskustva, je upravo tajni recept, ne druidovog čarobnog napitka već neverovatnog uspeha ovog stripa, kaže Lazarević. 

Asteriks je preveden na preko 100 svetskih jezika i prodat u 370.000.000 primeraka. U svakom od tih prevoda Asteriks, iako galski junak, zasijao je u punom sjaju svojom univerzalnom porukom, privrženosti vrednostima slobode, samosvojnosti, hrabrosti i nepokornosti jačem – pogotovo ako je taj jači, nepravedan.

strip blog

-Sve ove vrednosti su srpski čitaoci bez ikakvog problema prepoznali kao svoje od iskoni, utkane u svoje gene, potvrđene svetlim primerima iz naše istorije, i s toga, nije slučajno Asteriks, odmah po prvom objavljivanju na ovim prostorima, postao jedan od najpopularnijih stripova u nas. Setimo se samo koliko je tokom zločinačke agresije NATO-a na Srbiju korišćena upravo hrabrost i nepokornost Galskog seoceta u totalnom okruženju rimskih legija, kao direktan pandan situaciji u kojoj smo se mi tada nalazili napadnuti od najmoćnije svetske Imperije i njenih podrepaša. Nepokorni Gali, u prerađenim isečcima iz stripa o Asteriksu, zamenjeni su tom prilikom Srbima, i sličnost je bila prosto frapantna. Strip kao što je Asteriks treba čitati i danas, u stvari ponajviše danas, kada je karikiranost realnih odnosa u društvu u kojem živimo, ali i u celom svetu oko nas, došla do tačke apsurda ravne onoj, maestralno proročki opisanoj u ovom karikaturalno-humorističkom, večnom i nadahnutom remek delu devete umetnosti, smatra Lazarević.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of