„Smaragdna nit“ – Koje je boje kraljevska krv?

„Smaragdna nit“ (A study in emerald) je zapravo kratka priča Nila Gejmena koja u svet Šerloka Holmsa ubacuje elemente Lavkraftovog mitosa, a kojom je slavni Englez osvojio nagradu Hugo za najbolju kratku priču 2004. godine, a prvi put je objavljena kao deo zbirke „Senke nad Ulicom Bejker“ u kojoj su i drugi autori pored Gejmena pisali varijacije na Dojlovei Lavkraftove radove.

Rafael Albukerk i njegov imenjak Skavone 2018. godine adaptiraju Gejmenovu priču u scenario za strip koji je u jednom trejdu objavio Dark Hors, a krajem prošle godine ŽIR izdavaštvo se srpskim izdanjem ovog naslova upušta u vode devete umetnosti. Za kolorisanje Albukerkovog crteža se pobrinuo Dejv Stjuart tako stvorivši kreativni kvartet iza ovog naslova u kome samo Skavone nije odlikovan Ajznerovom nagradom.

Žirovo izdanje „Smaragdne niti“ je po dimenzijama jedan klasičan trejd obima od nekih devedesetak strana, sa tvrdim koricama, lepim povezom i štampano na kvalitetnom, blago matiranom papiru. Od dodatnog materijala imamo nešto skica na kraju, a sama naslovna strana jako zanimljiva jer je na njoj naveden prevodilac Draško Roganović što nije česta praksa osim kada su prevodi Gejmenovih dela u pitanju jer u poslednje vreme sam pisac insistira na tome.

Pročitajte: 7 smrtnih grehova – Tarantino, ti li si?

„Smaragdna nit“ je varijacija prve Dojlove priče o Holmsu koja je kod nas najčešće prevođena kao „Crvena nit“ i u kojoj se slavni detektiv iz ulice Bejker upoznaje sa svojim biografom dr Džonom Votsonom. Slično započinje i Gejmenova priča, ali čiatlac najpre brzo shvata da se ovde radi o jednom potpuno drugačijem viktorijanskom dobu, kojim vladaju neke drugačije sile. Svakim narednim okretanjem stranicee taj svet će postajati sve čudniji i donosiće sve više obrta koji uvrću Dojlovu inicijalnu nit na jedan maltene groteskan način.

Gejmen je Šerlokov svet provukao kroz „Šta bi bilo kad bi bilo“ filter i usput na jedan krajnje neobičan način izneo kritiku pozicije moći i njenog korišćenja.

Smaragdna nit je jedna jako zanimljiva avantura, ali da biste mogli da uživate u njoj potrebno je da dobro poznajete avanture Šerloka Holmsa i barem da imate osnove Lavkraftologije. Autori su sudar dva sveta izveli tako da u je akcenat na detektivu, pa proizvodu nema puno čuvene Lavkraftove atmosfere, što je najveća šteta u celoj priči. Lavkraftova stvorenja ne menjaju svet u onoj meri u kojoj bi se to očekivalo i svakako je cela ta ideja koja je pokrenula stvaranje zbirke priča „Senka nad Ulicom Bejker“ mogla bolje i detaljnije da se razradi u nekoj dužoj formi.

Dakle, ni u kom slučaju se ne radi o nekom remek delu koje će postati moderan klasik, ali Smaragdna nit je zabavna priča pisana baš za ljude kojima su za srce prirasli Šerlok i H.F.L. Brzo se čita, drži pažnju, a sam kraj je intrigantan tako da bi bilo lepo videti nastavak ili eventualno grafičku obradu još neke priče iz originalne zbirke.

Što se crteža tiče, Rafael Albukerk je Brazilac čiji je rad u Americi i te kako poznat – naročito na polju superherojskog stripa. I ovde se dobro pokazao, crtež je lep, kadriranje, dinamika, sve je to na mestu i izgleda lepo iako sad nije nešto od čega zastaje dah. Ali jasno je da mu više leži Holmsov viktorijanski svet i da neka atmosfera kosmičkog horora i nije njegov fah. Iako nije bilo ni mnogo prostora da se dočara po samom scenariju. U sve to se Stjuartov kolor jako lepo uklopio, tako da vizuelni deo ovog stripa po kvalitetu malo i nadmašuje sam scenario.

Na kraju, kad se podvuče linija, ŽIR je napravio dobar izbor kada je odlučio da krene svoju stripovsku avanturu ovim naslovom. Zvučna imena, jednopuc koji nije naročito pretenciozan i koji se na kraju i ispostavio kao solidan i inspirativan, a uz to se i odlično uklapa u dosadašnju Žirov katalog izdanja. Tako da želimo sreću Žiru sa stripovima i nadamo se da će se uskoro u njihovom izdanju naći još neki zanimljiv naslov.

Autor: Nikola Tasković