“Peramus”  – Duša jednog naroda pretočena u strip

Operacija Kondor je bio šifrovani naziv tajne operacije SAD koja je bila usmerena ka suzbijanju komunizma i socijalizma u Latinskoj Americi i koja je sprovođena podržavanjem desničarskih diktatura, najčešće vojno struktiranih. Trajala je od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, a odvijala se na teritorijama Argentine, Brazila, Čilea, Paragvaja i Urugvaja. peramus

U Argentini, sukobi između levičarskih i desničarskih ekstremista traju od pedesetih godina i politička situacija je retko mirovala, ali do najveće eskalacije dolazi nakon smrti čuvenog levičarskog predsednika Huana Perona 1973. godine što rezultira nasilnim dolaskom vojne hunte na vlast tri godine kasnije. General Vidal i njegovi naslednici širili su strah i teror sve do 1983. i povratka demokratskog procesa u Zemlju majskog Sunca. Procenjuje se da je u periodu vladavine vojne hunte nestalo između 9000 i 30000 ljudi, među kojima i jedan od, u to vreme, najuticajnijih strip scenarista Hektor German Osterheld.

Bila je to atmosfera straha, progona i cenzure, a na samom kraju tog mračnog doba za Argentinu 1982. godine, Huan Sasturain i Enrike Breća počinju rad na Peramusu, grafičkom romanu kojim će oslikati političku i društvenu situaciju u svojoj zemlji.

RADNJA I SCENARIO

Peramus je zapravo serijal od četiri grafička romana koji su u nastavcima prvobitno izlazili u italijanskim časopisima tokom osamdesetih. Narativ je mešavina stvarnosti i čiste fikcije, pa tako Buenos Ajres postaje Santa Marija (nekada se i zvao Puerto de Nuestra Señora Santa María del Buen Ayre), diktatura se oslovljava kao Režim maršala, a mnoge istorijske ličnosti su našle mesto u pričama na granici apsurda koju često i prelaze.

Prvi roman nosi naziv Plašt zaborava i prati čoveka koji je, na početku, član gerilskog pokreta u borbi protiv Režima maršala. Međutim, jedne večeri u strahu za sopstvenu glavu napušta svoje drugove pred nadolazećom poterom. Savest ga jede i on želi da sve zaboravi, a u zagrljaju jedne prostitutke će taj zaborav i dobiti. Postaje čovek bez identiteta, oslovljen markom mantila u koji ga je prostitutka obukla postaje Peramus i prvom avanturom će napraviti krug i ponovo se roditi.

Na svom putu stiče i vernu družinu. Prvo urugvajskog crnca Kanelonesa sa kojim se zajedno našao na neprijatnom zadatku bacanja leševa u more. Zatim upoznaju čoveka koji, slično Peramusu, više nema vlastiti identitet već se zove jednostavno Neprijatelj. Na kraju, jedan od glavnih likova i pokretač ekipe postaje niko drugi do slavni argentinski pisac Horhe Luis Borhes.

Plašt zaborava govori o identitetu, odnosno njegovom odsustvu u čoveku koji se probudio kao ljuštura i koji kreće na put, kako fizički, tako i duhovni. Postavlja se niz egzistencijalnih pitanja koja se sa pojednica mogu preneti i na društvo, pa se čini da Peramus u svom prvom pojavljivanju zapravo igra ulogu argentinskog naroda ili bar jednog njegovog dela.

Druga knjiga, Duša grada, je simbolički poduhvat Peramusove (ili bolje reći Borhesove) družine da se spasi duša Santa Marije od Režima maršala koji nastoji da je proguta i uništi. Tako ekipa kreće u misiju da spase sedam duša koje su delići kolektivnog i bez kojih njihov grad ne može da opstane.

Pročitajte: “Republika Lobanje” – U svetu piratske ideologije…

Ova priča je prepuna simbolizma i u sebi nosi atmosferu apstraktnog lova na blago. Puno je zagonetki i skrivenih značenja koja često mogu da se čine kontradiktornim jer Sasturijan sam pojam duše doživljava na jako kompleksan način. Duša grada slavi ono najbolje i najgore u ljudima i verovatno je reč o najkvalitetnijoj priči o Peramusu.

Otok Guana je treća kniga u kojoj se naši junaci nađu zarobljeni na ostrvu gospodina Vajtsnoua gde budu umešani u nešto nalik građanskom ratu ostrvske kvazi države. Na jednoj strani je Vajtsnou i vlada potpomognuta SAD-om sa vojskom crnaca obučenih u nacističke uniforme, a na drugoj strani je zabranjeni ostrvski cirkus sa levičarskim tendencijama.

Ovde Sasturian izuzetno inteligentno pred čitaoce iznosi problem o izboru između manjeg i većeg zla, između nesposobnosti i zločinačke eksploatacije ljudi i zemlje. I sve to kroz prenatrpanu grotesku čije se narativne niti neprestano mrse i kidaju da bi se na kraju ponovo vezale u jednoj ideološkoj raspravi koju vodi Borhes sa svojim negativom.

Četvrta i poslednja kniga Zub po zub, vodi naše junake u još jednu simboličku misiju. Ovaj put se radi o obnovi osmeha Latinske Amerike i to na inicijativu nikog drugog do Gabrijela Garsije Markesa. Radi se naime o povratku izgubljenih zuba kultnog pevača Gardela poginulog u saobraćajnoj nesreći tridesetih godina. Zubi izvađeni iz njegovih posmrtnih ostataka su rasuti širom sveta kao amajlije, a Peramus i saborci imaju zadatak da ih prikupe.

Ovde je simbolistika jasna i Sasturijan piše o potrazi za srećom u nekim starim vremenima. Iluzija u kojoj se nostalgična osećanja mešaju sa mitskom, izgubljenom srećom je očigledna, ali u krajnjem slučaju nebitna sve dok potraga za srećom postoji i dok ima simbol utemeljen u narodnim osećanjima umesto u korumpiranim ideologijama.

U stripu Peramus nema puno teksta, što mu daje potencijal za brzo čitanje. Međutim, Sasturainove rečenice nose u sebi svu snagu ozbiljne, filozofske književnosti. Smenjuju se britke rečenice sa jasnom porukom sa onim teškim nad kojima se treba zamisliti da bi se proniklo u smisao.

Alegorije i metafore su genijalne, a i u tom segmentu postoje one lakše i očigledne i one uvijene u nekoliko slojeva. Možda će čitaocu iz ovog vremena i sa ovih prostora biti malo teže da raščivija Sasturainove stilske figure jer je osnovni pokretač priče o Peramusu politička, istorijska i kulturna situacija daleke Argentine dvadesetog veka, ali je sasvim moguće u trku sve to prevesti u univerzalne poruke i primeniti ih na ovdašnju (istina ne tako brutalnu) političku, društvenu i moralnu situaciju.

CRTEŽ

Pričati odvojeno o crtežu nekog stripa u malo kom slučaju može da bude teže nego što je sa Peramusom. Ne samo zbog toga što je Breća direktno sarađivao sa Sasturainom na scenariju, već i zato što je na neki magičan način učinio svoju vizuelnu predstavu ove priče nezamenljivom. Utisak je da se likovi i karakterizacije samog Peramusa, Kanelonesa i Neprijatelja formiraju više iz Brećinog crteža nego iz Sasturainovog pisanja.

Breća je od početka svoje karijere, pa sa svakim sledećim stripom eksperimentisao sa svojom stilizacijom. Tako je bilo i sa Peramusom koji se stilski potpuno razlikuje od, recimo, Mort Sindera, ali je i dalje jasno o kom se autoru radi. Stvorio je u Peramusu jedinstvenu atmosferu koja pleše od psihodelije do groteske sa uplivima realnosti. Ponekad je teško uočiti gde se završava pozadina, a gde počinje lik pa sve tako izmešano dobija i snoviti element i daje vinjetama na dubini. Međutim, postoje i mane, a najveća je što postoji nemali  broj scena u kojima je maltene nemoguće reći šta se i kako dogodilo.

Breća je koristio veliki broj tehnika i alata iz svog arsenala, što je za njega i uobičajeno. Kombinuje poteze koji deluju potpuno slobodno i toliko divlje da izgledaju neuredno sa najsitnijim detaljima. Tim metodama utiče i na dinamiku i Peramus je konstantno strip koji se vozi u petoj brzini.

IZDANJE

Na ovim prostorima, Peramusa je izdala hrvatska Fibra u jednoj knjizi kao 50. broj edicije Orka. Izdanje sadrži nekoliko teorijskih tekstova i predgovor svakom grafičkom romanu koji su pisali njegovi autori. Samo Fibrino izdanje je vrhunskog kvaliteta u svakom pogledu.

Autor: Nikola Tasković