“Lovci na nektar” – Ima li leka svetu koji trune?
Nikada razlike između ljudi nisu stvar koja nas iznenađuje, već stvari koje su nam, uprkos svemu, zajedničke.
Prikaz stripa “Lovci na nektar” autora Aleksandra Ristorčelija i Lorana Ženfora u izdanju Čarobne Knjige
U svetu koji se razlikuje od našeg, drvosvet upravlja domenom živih. Drvosvet i darovi koje nudi je stanište različitih plemena. Ali drvosvet umire, a niko ne zna zašto, niti šta se krije iza ovog zla. “Lovci na nektar” je naučno-fantastični strip koji predvođen Aleksandrom Ristorčelijem u scenariju i crtežu, dok je istovremeno adaptacija Lorana Ženfora.
Unutar Drvosveta, majke hranjivog nektara, nekoliko različitih plemena opstaje zahvaljujući blagodetima koje drvosvet pruža. Glavni lik, Pirig, pripada plemenu nalazača, što znači da je sposoban da razume drvosvet i kako iskoristiti njegov nektar. Ali, čini se da se nektar kvari, a to je zato što Drvosvet umire. Uznemirujuće, razorno i nepoznato zlo uništava ovu svetu oblast. U potrazi za odgovorom, Pirig svedoči uništenju svog sela i desetkovanju njegovog naroda. Jedini preživeli, zarobljen je od strane plemena lovaca na nektar koji su, zabrinuti za budućnost svog sveta, prinuđeni da zarobe Piriga kako bi ih odveo do debla Drvosveta i tako pokušaju da pronađu lek pre nego što Drvosvet umre, a sa njim i sve što im je poznato.
Autor nas neprestano upoznaje sa svetom koji je stvorio do najsitnijih detalja uz mnogo kreativnosti i napora. Do tančina je opisana svaka posebnost (biljne i životinjske vrste, različite esencije soka i njihova svojstva, navike i običaji plemena…). Loran Ženfor je razvio svoj univerzum sa ogromnom pedantnošću. Konkretno, izmislio je mnogo reči da opiše različite vrste nektara i drugih prirodnih elemenata, poseban jezik za neka plemena, biljne i životinjske vrste. Ova poplava informacija i opisa može biti zbunjujuća na prvih nekoliko tabli, ali kako strip odmiče priča postaje tečnija i upravo ti detalji pomažu čitaocu da dublje zaroni u svet u kome se odvija ovaj strip. Ristorčelijev scenario je dobrog tempa i dobro je integrisan.
Isto tako i Ristorčeliijev crtež vrvi od vizuelnih detalja, kako na likovima, tako i na samom okruženju, biljnoj arhitekturi i raznim životinjskim vrstama. Kolorizacija je meka, lagana i omogućava određenu homogenost u kojoj se dobro ističe sama esencija nektara kroz paletu fluorescentno zelena boja.
“Lovci na nektar” imaju oblik priče bez povratka, očajničke potrage za spasavanjem onoga što se još spasiti može, sa galerijom različitih likova sa jakim, izgrađenim karakterima i identifikovanih po plemenu kome pripadaju. Uzbudljivo je pratiti Piriga u njegovoj spasilačkoj misiji, rame uz rame sa onima koji su gotovo istrebili njegovo pleme. Mnoga plemena žive na Drvosvetu i svi oni imaju svoja vlastita verovanja i vlastitu interpretaciju sveta u kome žive.
Stoga je fascinanta Pirigova evolucija tokom same priče. On se ni po čemu ne slaže sa svojim otmičarima, niti sa njihovim uverenjima, ali je tokom njihove zajedničke pustolovine ipak dovoljno inteligentan da shvati da postoji nešto što ih spaja, a to je njihova ljudskost. Usred ovog okeana zelenila može se pročitati jedna idealistička poruka uzajamne pomoći među ljudima u nevolji, ali i ljubavi koja tera ljude da idu napred. Uprkos našim razlikama, ljubav prema drugima i prema našem staništu je ono što nas tera da istražujemo, pomažemo i spašavamo.
“Lovci na nektar” je jedan izuzezno zanimljiv one-shot čija je konstrukcija priče pomalo klasična, ali nudi mnoge inovativne ideje. Sam kraj je pomalo iznenađujuć i nudi originalan način zaključka za čitaoca.
Izdavačka kuća Čarobna knjiga je ovaj album objavila ove godine sa tvrdim povezom formata 210x297mm.
