“Petar Pan”: Bajka u svetu surove realnosti

Prikaz stripa “Petar Pan” Režisa Loazela u izdanju Marketprinta

…od kako je nastala iz mašte škotskog pisca Džejmsa Metjua Barija s početka dvadesetog veka pretvorila se u inspiraciju mnogih autora iz različitih umetničkih pravaca.

Pročitajte: “Veliki mrtvac”: Sudar dva sveta koja su krenula različitim pravcima!

Mnoge predstave i pozorišni komadi su rađeni od samog nastanka dela i već tako ga prenosili u novu dimenziju oživljavajući likove pred publikom. Sa druge strane Volt Dizni, najčuveniji od svih kreatora animiranih filmova, je svojom adaptacijom ovog dela iz 1953. godine je napravio do sada neprevaziđenu tvorevinu te vrste. Stiven Spilberg je u igranoj adaptaciji Petra Pana sa Robijem Vilijamsom (Petar Pan), Džulijom Roberts (Zvončica) i Dastinom Hofmanom (Kapetan Kuka) svakako napravio veoma uspešno delo.

Međutim, kada je reč o stripskim delima, ona nisu prolazila najbolje i kako je Slavko Draginčić u Marketprintovom izdanju ovog dela naveo, ilustracije u knjigama su mnogo jače izgledale od samih stripova jer su se posla stripske adaptacije Barijevog dela hvatali manje uspešni, nepoznati autori, nedorasli zadatku. Sve dok se 1992. godine Režis Loazel nije uhvatio u koštac sa ovom pričom i stvorio svoje viđenje Petrove realnosti.

Loazel je već bio veoma popularan serijalom iz 1980-ih godina “U potrazi za pticom vemena”, što je kod nas objavljivano (sve do Čarobne knjige) pod naslovom “Ratnici sa Akbara”, stekao veliku popularnost i od ovog dela se očekivao jednak kvalitet.

Ovaj francuski autor je Petra Pana smestio u realan svet, u zimu 1887. godine u tadašnji London. Siromaštvo i bedu u kojoj živi Petar Pan sa majkom alkoholičarkom dodatno upotpunjuju njegovi drugari, siročići koji mu plaćaju da im pripoveda “lažne” priče o lepoti i nežnosti njegove majke. Blatnjave ulice, zamagljene birtije i razgolićene prostitutke su prostor u kojem se Petar družio sa gospodinom Kundalom koji je brinuo o njemu. Ali, kada se njegovo odbijanje da “veliki žderač” (vreme) ne može obuzdati i savladati, on je počeo još jače da veruje u svoje avanture i snove. Tako je i dospeo, sa Zvočnicom, najmanjom od svih vila na ostrvo pod opsadom strašnog kapetana Kuka i tu započinje svoju avanturu.

Loazel je dao sebi mašti na volju, ali kako se i sam zahvalio Voltu Dizniju kako mu je pokazao da Petar Pan zaista postoji, tako je i neke likove, pre svega kapetana Kuka vizuelno prikazao veoma sličnog Diznijevom dizajnu.

-U svakom slučaju, prelistavanjem ovog albuma, čitalac stiče ustisak da je zalutao u neki od Dikensonovih romana, uz neprekidno prisutnu aromu iz “Olivera Tvista”. Ali, kada se potpuno uživi u ovakav ambijent, sasvim neočekivano, autor premešta težište radnje u jedan drugi svet – svet mašte i avanture, ovako je novelu doživeo Slavko Draginčić u svom uvodniku za Marketprintovo izdanje.

Loazel koji je kod nas poznat sa “pticom vremena”, ali i “Velikim mrtvacem” dao je sebi za pravo da opiše događaje iz knjige prema svom ukusu i mišljenju i uspeo u tome. Iako se može čuti i pročitati svakakvih komentara na ovo delo, ipak je ovo jedan veoma simpatičan strip sa veoma dobrim crtežim i koloritom po kojem je Loazel i poznat. Ovu priču je početkom 2000-ih objavio Marketprint u šet knjiga mekog poveza, a poslednjih godina i Čarobna knjiga u dve knjige tvrdo vezane sa veoma kvalitetnom štampom.

Petar Pan je doživeo ovim stripom svoju pristojnu stripsku adaptaciju i to je veoma važno naglasiti.