“Šaka”: Psihodelična priča jednog “električnog mrava”
Fabrika knjiga – društveno angažovano izdavaštvo objavilo je 2007. godine knjigu Radovana Popovića “Šaka” kao petu knjigu edicije Studiostrip.
Prikaz stripa “Šaka” Radovana Popovića u izdanju Fabrike knjiga
Radovan Popović je strip “Šaka” uradio prema priči “Električni mrav” Philipa K. Dicka. Dick je ovu priču objavio prvi put 1969. godine u magazinu Fantazija i naučna fantastika, a ona govori o jednom “organskom robotu”.
Pročitajte: “Nemirno more”: Umetnost preživljavanja u nemirnom moru naših naroda i narodnosti
Naime, Raskal Stein (u stripu, a u knjizi se protagonista zove Garson Poole) se budi nakon saobraćajne nesreće letećeg automobila otkrivši zapravo da mu nedostaje desna šaka. Nakon analize njegovog tkiva doktori su utvrdili da je on jedan od električnih mrava, zapravo organskih robota koje svoje bivstvovanje duguju onome ko ih je stvorio ili vlasniku koji ih je kupio. S obrziom na to da je Stein prilično razvio svoje “moždane” funkcije ovo otkriće mu nije lako palo. Počinje da istražuje svoje telo, svoj život unazad i da otkriva ko može da stoji iza iluzija o normalnom ljudskom veku koji je želeo da proživi.
Otkrivajući svoje telo shvatio je da ga hrani mikro-probušena traka u prsnoj šupljini i tako počinje dodavanjem ili zapušivanjem rupa da eksperimentiše u doživljavanju sveta i stvarnosti oko sebe.
Njegov put je prilično napet i teško ga je razumeti, naročito što su crteži Radovana Popovića izuzetno tušerski urađeni, prilično aprstraktni i veoma psihodelični na momente, a slova se pronalaze negde između mrlja ove crne tečnosti za crtanje.
Radovan Popović (1969) je kosmoplovac (Studiostrip, Kooi grupa… i ostale podgrupe ovog interdisciplinarnog konglomerata). U Legiji stranaca od 1983. Sarađuje sa milicijom od 1984. U stripu oduvek, kao fanatični, neselektivni uživalac (“Semijeva tajna družina”, “Džepna armija”…), izdavač, bivši urednik (“Striper”, “mytaHat”, “Super”…), distributer, diler fanzina i piratskih izdanja, loš scenarista, nekada olovkar, nešto bolji tušer, uglavnom četkar, prvenstveno korektor, grešnik, slovoupisivač, cenzor, pasivni aktivista i kontraproduktivni popularizator ovog plemenitog, još uvek neistraženog oblika grafičkog pripovedanja i sveopšteg izražavanja. Objavljivao stripove u fanzinima, “Komikazama” i katalozima. (izvor sajt Fabrike knjiga)
“Šaka” je jedan izuzetan čitalački doživljaj koji svojom tehnikom zavaravanja prevazilazi možda i neka velika apstraktna dela.
