“Vam” – Buntovna igračka bogova
Iz uzvišene Nartazube, Svetom vladaju sujetni, pohlepni Narti, a na njihovom čelu je Ormag sa svojom Koštanom sekirom moći, gospodar straha. Jednog dana, da bi razonodio svog gospodara, Pil, Nart šale, predlaže Ormagu igu sa čovekom po imenu Vam. Taj ples mačke i miša izrodiće prkos kakvu Narti nisu iskusili od nastanka sveta.
Prikaz stripa „Vam“ Igora Kordeja po motivima romana Vladimira Kolina
Najstarije paganske religije i njihove mitologije su pravo vrelo junačkog arhetipa. Mnoštvo je u njima tragičnih sudbina, snažnih i potresnih epova koji i danas odjekuju u našoj svesti manifestujući se, recimo, kroz fascinaciju superherojima koji su obdareni božanskim moćima. Nekada su se pevale sage i epovi, a danas se čitaju i gledaju avanture Supermena, Betmena, Spajdermena čije priče utiču na podsvest možda i više nego na budni deo mozga. vam
Snagu tih starih priča iskoristio je rumunski pisac, Vladimir Kolin i pedesetih godina prošlog veka stvorio mitopoeziju “Legenda o Vamu” u koju je utkao elemente raznih evropskih, ali i afričkih i američkih mitologija. Kulturološke elemente je, pre svega, jako vešto upotrebio u dočaravanju svog fantastičnog sveta, a i u stvaranju izuzetno zanimljivog panteona božanstava.
Na prvi pogled, saga o Vamu i njegovoj borbi se može učiniti kao jednostavna priča o mitskim junacima koja drži budnim duhove oko logorske vatre, ali kao i sve legende, ona je mnogo više od toga. Kolin u svojoj mitopoeziji ispreda linije koje se dotiču poimanja straha, smrti, ljubavi i umetnosti. Zatim, zadire u morfologiju pojma moć i načine na koje se ona manifestuje, počevši od religijskih konotacija pa sve do političkih.
Kolin pred čitaocem personifikuje moć zadobijenu širenjem straha, u vrhovnom Nartu Ormagu, a zatim poseže za kontra tegom i kroz Vama, junaka koji ustaje i bori se uprkos slabim izgledima za uspeh, ne da bi zadobio moć – već da bi ostvario pravdu, utelotvoruje ideal revolucionara. Kolin kroz Vama daje glas nepokornom duhu koji ne dopušta da ga gaze i igraju se njegovom sudbinom makar ti silnici bili i sami bogovi.
Pročitajte: “Ars Magna” – Šetnja kroz tajnu istoriju Brisela
„Vam“ nema klasičnu narativnu strukturu i kako se originalno delo ne može svrstati pod pojam roman, tako se i Kordejeva adapracija ne uklapa u definiciju grafičkog romana. Priča je konstruisana kao mit od početka do kraja. Nema zadržavanja na likovima niti nekog preteranog udubljavanja u njihove unutrašnje procese. Ipak, fascinantno je koliko su pojedini likovi dobro naglašeni i koliko čitalac može da ih oseti kroz minimalističko pripovedanje. Jednostavno, događaji se nižu i utiču na ponašanje likova i nihove karaktere, a čitalac to vidi iz ono ugla iz kog bi posmatrao sudbinu Herakla, Tezeja, Romula i Rema.
Igor Kordej je jedno od najvećih imena devete umetnosti, ne samo u okvirima bivše Jugoslavije, već i u svetskim razmerama. „Vam“ je nastao u ranijem periodu njegove karijere kao rezultat dečačke fascinacije Kolinovim delom kome je udahnuo sasvim novi život svojim umetničkim izražajem. Kordejev crtež u sebi nosi neverovatnu snagu. Kombiacija tehnika daje dubinu svetu fantastike u kome junaci obitavaju, a jedinstvena stilizacija odaje utisak arhaičnosti koji se sa narativom savršeno uklapa.
„Vam“ je prvobitno objavljen u Stripoteci 1985. godine, a 2011. izašlo je još jedno crno belo izdanje novosadskog Marketprinta u luksuznom povezu i velikom formatu. U međuvremenu, „Vam“ je objavljen u Francuskoj u tri albuma, a za tu priliku, Kordej je sam odradio kolorisanje i docrtao nekoliko tabli. Zagrebačka Fibra je, kao petnaestu knjigu svoje čuvene edicije Kolorka, objavila integralno verziju „Vama“ u boji.
Autor: Nikola Tasković
