James Bond: Himeros – Agent 007 u stripu
Od prvih koraka, danas već slobodno možemo reći multimedijalne franšize James Bond, agent 007 je bio prisutan u stripovima. Ove godine obeležavamo šezdeset godina od izlaska prvih strip kajiševa u kojima je adaptiran film Dr No. U tih šezdeset godina, stripovi su bili najmanje kontrolisan format od strane preduzeća osnovanih za kontrolu nad Flemingovom ostavštinom.
Dok su romani pisani posle Flemingove smrti, animirana serija i kompjuterske igre itekako vodili računa o tome kako se ti sadržaji uklapaju kako u literarni tako i u filmski kanon, stripovi su slobodno licencirani, pa tako imamo čileanski veoma dugovečni serijal, imamo veoma ekstravagantan skandinavski i japanski manga pristup. bond
Bond u stripovima je bio veoma specifična pojava. Vrlo brzo je prepoznat kao potentan, ali kako se nije mnogo vodilo računa o radovima raznih autora licenci, tako nikada nije dobio svoj standardizovan izgled. Prvi novinski stripovi su više pravili Bonda da liči na Hoagy Carmichaela sa kojim ga je u romanima poredio Fleming. Čileanski autor je preferirao Connery-a, a hiperprodukcija je neumitno značila da ni kvalitet izrade nije bio visok.
Ulazak stripa u zenit interesovanja ali i ozbiljnosti produkcije, kada su britanski inovatori poput Alana Moore-a, Granta Morrisona ili Warrena Ellisa postali oslonac mejnstrim kulture, doveo je i do potencijalno prvog kanona, u izdanju kuće Dynamite.
Velike izdavačke kuće kao što su DC i Marvel ranije su izdavale razne Bond stripove, ali Dynamite je od 2015. uspeo da mobiliše najveća imena strip scene tako da su se u serijalu do sada oprobali Warren Ellis, Andy Diggle, Aleš Kot i mnogi drugi.
Centralni događaj ove jubilarne godine bio je Himeros, po scenariju uglednog televizijskog poslenika ali i izuzetno plodnog strip autora Rodney-a Barnesa koji je uz Johna Ridley-a jedan od možda i najaktivnijih filmsko-televizijskih stvaralaca u ovom mediju. Našoj publici Barnes je trenutno najpoznatiji po izuzetno uspeloj seriji Winning Time snimljenoj za HBO koja se bavi Showtime generacijom Los Angeles Lakersa. Za crtež je bio zadužen Antonio Fuso. Posle čitanja nekoliko James Bond stripova iz pera najeminentnijih autora, a samim tim pretpostavljam i sa crtežom kvalitetnih crtača, jedna od stvari koje postaju očigledne jeste fundamentalni problem ovog koncepta jer se o serijalu ne može govoriti.
Najveći problem je i u crtačkom, pa i pripovedačkom pogledu sam Bond.
Nažalost, on iz stripa u strip ne uspeva da dobije dobar vizuelni ali ni karakterni identitet. Stilovi crtača se razlikuju i samim tim problem variranja Bonda od stripa do stripa nije sporan, ali se on u samim stripovima razlikuje od panela do panela i na kraju ovo su stripovi u kojima super-negativci sa manjim nego megalomanskim planovima, uglavnom, zapravo nose radnju.
Kako u formatu koji čine heroji, a samim tim i superheroji, niko još (a da ja znam) nije uspeo da dešifruje kako uraditi Bonda kao vizuelno i fabularno protagonističnog heroja ostaje ozbiljno pitanje.
Ova kontemplacija sasvim slučajno zapala je baš na strip Rodneya Barnesa, na njemu sam stekao taj utisak i zaokružio ga, ali sam Himeros je daleko od najslabijeg strip-Bonda. Zapravo “ripped from the headlines” priča inspirisana Jeffrey-em Epsteinom je vrlo potentna, i pokazuje iskrenu zainteresovanost autora – nažalost nije razrađena u zadovoljavajućem pravcu.
Naime, slučaj Epstein vapio je za malo interesantnijom razradom iz ugla Jamesa Bonda, naime neko promiskuitetan i okružen lepoticama bi zapravo morao biti bitno investiraniji u takvu priču, verovatno kao (nesvesni) vinovnik njegove delatnosti.
Barnes nije sposoban da uprlja Bonda na taj način, možda nije ni spreman i time propušta dobru priliku da realnu formu kriminaliteta iz stvarnosti obradi iz vizure agenta 007 kod kog seks igra veoma važnu ulogu.
Izbor ove teme mogao je rezultirati spektakularnim stripom kojim bi se ispitali temelji Bonda, njegov seksizam i sve druge fundamentalne kontradikcije učinivši ga aktuelnim u godini kada se obeležava šest decenija izlaženja. Nažalost, to se nije desilo.
Autor: Dimitrije Vojnov
