“Zlatno doba”: Bajkoviti prikaz srednjevekovne svakodnevice kraljevske porodice
Princeza Tilda, Roanova kćerka iz kraljevine Antrever izgubila je presto i podršku vlastele na kraljevstvu svog preminulog oca.
Prikaz stripa “Zlatno doba” autora Sirila Perdose i Roksane Morej u izdanju Komika
Edvald, Tildin brat pod pristankom majke koja je bila krajnje nezadovoljna svojim statusom u kraljevini za vreme Roanovove vladavine okružen vlastelom preuzeo je Tildi presto koji joj je sledovao po pravu prvorođenog. Najlukaviji i najomraženiji lik, poput Grime Crv-jezika (lika iz Tolkinovog dela Gospodar prstenova koji je zatrovao dušu kralja Teodena), Vodemon savetovao je mladog Edvalda u preuzimanju prestola i podržavao podmukle planove Roanovove žene.
Pročitajte: “Tarzan: Gospodar džungle” – Večiti arhetip
Princeza Tilda bez šanse za momentalnim otporom postaje izgnanik u vlastitoj zemlji praćena samo vernim vitezom Tankredom i vrlim Bertilom. Svoj prognanički status oni su iskoristili kako bi u razorenom i razjedinjenom kraljevstvu pronašli saveznike, ali tako nešto im nikako nije bio lak zadatak. Sve verne sluge njenog oca bile su na listi za progon mladog kralja, što je dodatno otežavalo opstanak prestolonaslednice i njenih vernih pratilaca.
Ovakav uvod u priču ostavlja nam utisak klasične srednjevekovne priče – kraljevstvo koje se raspada nakon smrti kralja koji je donosio stabilnost svojim podanicima, rat između prestolonaslednika, nepoštovanje primogeniture, pobune seljaka zbog siromaštva i slično. Međutim, ova radnja ima i svoju pozadinu koja se ogleda u drevnom tekstu “Zlatno doba”. Ova knjiga deo blaga koje je Tildin otac pronašao govori o svetu bez razlika, svetu jednakosti, svetu bez u kojem Sunce svakome isto sija, dan i noć traju jednako i plodno je svako tlo. Ova utopijska knjiga je bila pokretač pobune, pobune koja bi izbila i ranije koja je tinjala i nikoga nije ostavljala ravnodušnim u svom nastajanju.
Roksan Morej (1987) francuska autorka koja je u svojoj karijeri radila kao prodavačica knjiga, učestvovala na mnogo projekata vezanih za crtane filmove i radila je na mnogim umetničkim izložbama, prvi put se obrela u scenarističkom poslu grafičkom novelom “Zlatno doba”. Nju je uradila sa već dobro poznatim stripa autorom prefinjenog, apstraktnog stila grafičkog pripovedanja Sirilom Perdosom (1972), koji je i kod nas poznat po stripovima “Tri sene” (Komiko), “Portugal” i “Ekvinocija” (Fibra). Kada smo spomenuli apstraktnost u umetničkom radu Sirila Perdose, mislili smo upravo na ovu grafičku novelu o kojoj govorimo. “Zlatno doba” je zaista najklasičnija srednjevekovna priča koja čak nema ni toliko fantastičnih elemenata osim prenaglašenih, proročkih svojstava teksta u fokusu radnje, ali Perdosin crtež je slikao bajku. Bajkovitim prikazima pejzaža, dekora i ambijenta u kojem se odvija radnja stvorena je grafička iluzija u obe knjige. Kolorit je svemu dao posebni doživljaj naglašavajući svaki detalj.
Komiko je izdao ovu priču u dve knjige 2021. i 2022. godine u ediciji Prvi izbor, velikog formata, tvrdih korica i kvalitetne hartije i veza sa prevodom Olje Petronić.
“Zlatno doba” je bajka sa svim osnovnim pokretačima narodnih ustanaka.
