“Sara” – Prvoklasna ratna priča Garta Enisa

Prikaz stripa “Sara” scenariste Garta Enisa i crtača Stiva Eptinga u izdanju
Darkwood-a

“Sara” je šestodelni strip koji je 2018. godine objavila tada nova izdavačka kuća TKO Studios. Za jednu novonastalu izdavačku kuću ne može biti bolji start od toga da izda strip koji piše nosilac Ajznerove nagrade, legendarni Gart Enis.

Godina je 1942. i na istočnom frontu nacisti sve više napreduju dalje u majčicu Rusiju. Sara je najbolji snajperista u timu ženskih ruskih snajperista koje rade sve što mogu da potisnu naciste nazad, a ispostavilo se da je toliko efikasna da su nacisti poslali svoje najbolje nišandžije da je ubiju. Kako se borbe intenziviraju, mogu li Sara i njen tim da prežive igru mačke i miša u vreme zimske opsade Sovjestkog saveza?

Strip je inspirisan istinitim događajima, a iako sama glavna junakinja Sara nije nikakva istorijska ličnost, njen lik je inspirisan Ljudmilom Mihajlovnom Pavličenko, ruskom snajperistkinjom koja je za vreme Drugog svetskog rata kao pripadnica Crvene armije ubila preko 300 nemačkih vojnika.

Gart Enis ovu priču izdiže iznad drugih američkih priča o Drugom svetskom ratu, jer se za promenu fokusira na Sovjete, a ne na neke druge zapadne Saveznike (jer najlakše je prikazati heroje u kontektsu Drugog svetskog rata kada za glavne likove izaberete Amerikance i Engleze). Fokusirajući se na Sovjete, koji su u to vreme još uvek bili angažovani u komunističkom režimu koji je stavio državu iznad pojedinca, Enis čini ovu priču ne tako moralno jednostavnom. Sara se priključila vojsi da se bori za svoju zemlju i spremna je da pogine, ali je kroz godine provedene u vojsci izgubila veru u partiju i sistem koji vlada njenom zemljom. Njeni stavovi i razmišljanja čine je autsajderom. Dok ostatak puka vidi njihove borbe kao najbolji način da se pomogne domovini, Sara je postala razočarana tom idejom i pretvorila se u nemilosrdnu mašinu za ubijanje.

PROČITAJTE: “Srebrni Letač: Parabola” – Sudar dva giganta devete umetnosti

Enis pruža realističan portret rata. Ne vidimo samo brutalnost rata i nacista, već i koliko su Rusi, Sarin sopstveni narod, bili užasni prema mnogim svojim sunarodnicima. Staljin se s pravom pominje u istom dahu kao i Hitler. Enis voli da piše ratne priče i ovde je potpuno na svom terenu. Ovo nije prosečna ratna priča koja se vodi između dobrih i loših momaka, već priča o tome šta rat odnosi i donosi, priča o tome kako ljudi čine zlodela iskvareni politikom i prirodom velikih ratovanja. Sara je oličenje gubitka nade, morala i pre svega nevinosti. Sara postaje konfliktan lik koji ubija naciste jer u tome uživa, čak je i efikasna u tome, ali Sara se uvek iznova osvrće na surovost sopstvene nacije, one koju brani i razloge zbog kojih je izgubila dobar deo ljudskosti.

Umetnost Stiva Eptinga je neverovatno lepa. Njegova privženost detaljima čine da stvara atmosferu u kojoj se čitaoci osećaju kao da su tamo, na istočnom frontu, u šumi sa ostalim vojnicima i ruskoj zimi. Scene borbe vrve od napetosti zahvaljujući njegovim crtačkim izborima i maestralnom kadriranju. Svaki lik ima svoje jasne fizičke karakteristike, koje Epting naglašava sa mnoštvom detalja dajući svakoj od članica tima snajperista upečatljiv izgled koji se pamti.

Pohvale treba dati i koloristkinji Elizabet Brajtvajzer. Možda istočni front ovejan snegom i nije baš najbolji teren u kome jedan kolorista može da zablista, ali Brajvajzerova ipak to čini koristeći belu pozadinu ruske zime kao kontrast jarkim bojama zelenih uniformi, rumenih obraza likova i tekućoj krvi. Snežna pozadina, prikazi šuma u podnožju planina i eksplozije usred bitaka zahvaljujući njenim bojama izgledaju fotorealistično.

“Sara” je jedan fantastičan primer prvoklasne i brutalno kvalitetne priče smeštene u period Drugog svetskog rata. Strip je takav da guta čitaoca i stvara utisak da se stranice same okreću, sve dok ne dođe do završetka koji će dugo da odjekne u glavi svakog ko pročita ovaj strip.

Izdavačka kuća Darkwood objavila je ovaj strip 2022. godine, u formatu 170x260mm sa mekim koricama.