Koja je razlika između Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog doba superherojskog stripa?

Strip u Americi je kroz istoriju podeljen na četiri razdobolja: Zladno, Srebrno, Bronzano i Moderno doba. Što više znate o ovim periodima, njihovim definicijama, pravilima i stripovima koji su ih obeležili, možda ćete bolje razumeti razvoj i evoluciju vaših omiljenih strip junaka. 

Zlatno doba

Godine 1938. National Publications je objavio prvo izdanje serije Action Comics, čime je obeležen početak Zlatnog doba stripova. Ovaj strip je čitaoce upoznao sa Supermenom, jednim od prvih velikih superheroja! Prvo izdanje prodato je u preko 200.000 primeraka. Drugi izdavači su na krilima Supermenove popularnosti krenuli da stvaraju svoje superheroje. Neki su bili puka kopija Supermena, dok je bilo i originalnih, novih superheroja. 

Supermen se pojavio u godinama kada je ceo svet bio suočen sa pretnjom Hitlerove antisemitske nacističke Nemačke. Velika depresija je takođe bila u punom jeku. Priče o Supermenu odražavale su strahove običnih ljudi, a on je prikazan kao superheroj potreban svima, štitio je nevine, slabe i potlačene. 

Tokom zlatnog doba stripova, stvoreni su neki od najpoznatijih superheroja, uključujući Betmena, Robina, Čudesne Žene, Fleša, Zelenog Fenjera, Akvamena i Kapetana Amerike. Naslovnica za prvi strip o Kapetanu Americi definisala je Zlatnu eru stripa, prikazujući novog hrabrog američkog superheroja koji udara Hitlera. On je postavio obrazac za talas patriotskih superherojskih stripova koji su objavljivani tokom Drugog svetskog rata. Uz Supermena, Kapetan Amerika je definisai značenje istine i pravde na američki način. Stripovi su postali oruđe propagande, a američka vlada je finansirala grupu pod nazivom Writers’ War Board da ih oblikuje.

Zlatno doba stripa trajalo je od 1938. do 1956. Za to vreme stripovi su postajali sve popularniji među američkom omladinom, i to ostaje do danas. Uostalom, stripovi su, uz džez muziku, jedan od retkih originalnih proizvoda američke kulture. Stripovi zlatnog doba su često bili relativno grubi u umetničkom smislu i često su štampani na jeftinom papiru. Međutim, oni su bili iznenađujuće progresivni na mnogo načina jer je Ratni odbor pisaca posmatrao rasnu podelu kao pretnju ratnim naporima, ohrabrujući priče u kojima se slave crni borbeni piloti i protiveći se linču onih druge boje kože. Nakon rata, žanr superheroja je izgubio na značaju, a pažnja se usmerila na druge vrste stripova. 

Kako su stripovi o superherojima postajali sve popularniji tokom Zlatne ere, neki psihijatri, poput dr Fredrika Vertama, upozoravali su roditelje na opasnost od nasilja i seksualizacije prikazane na stranicama tadašnjih stripova. Pokušaji cenzure stripa, međutim, ostali su bezuspešni.

Na kraju, nisu upozorenja dr Fredrika Vertama odvratila decu od čitanja stripova. Kraj rata i gubitak najvećeg zlikovaca iz stvarnog života u savremenom svetu, Hitlera i nacista, učinili su da deca izgube interesovanje za superheroje. Protiv koga su superheroji trebali da se bore kada Hitler nije bio prisutan na sceni? Neki drugi žanrovi su postajali popularni umesto superheroja.

Srebrno doba

Tokom 1950-ih, svet se oporavljao od posledica Drugog svetskog rata. U isto vreme, suočavao se sa teškoćama izazvanim Hladnim ratom između SAD i Sovjetskog Saveza.

Mnogi ljudi u SAD počinju da veruju da stripovi loše utiču na mlade. Zbog pritiska javnosti, 1954. godine osnovano je regulatorno telo pod nazivom Comics Code Authority. Njegov cilj je bio da spreči izdavače da objavljuju stripove koji sadrže eksplicitan sadržaj.

CCA nije bio obavezan, ali su se mnogi izdavači pridržavali njegovih propisa. Zabranjeno je nasilje, horor i krv, i zabranjeno je da se stripovi bave rasnim i verskim predrasudama. Zato mnogi stripovi iz doba srebrnog doba ne uključuju zastrašujuće ili nasilne zaplete. Umesto toga, često se fokusiraju na različitost i prkose stereotipima. Početak Srebrnog doba obeležio je strip Showcase #4 koji je objavljen 1956. Zvezda ovog stripa bio je ultra-brzi Fleš/Beri Alen, novo lice na nebu superheroja! Ovo je dovelo do novog procvata stripova o superherojima. 

DC je okupio svoje heroje Zlatnog doba zajedno u jedan tim stvorivši Ligu Pravde, a Marvelov odgovor je bilo stvaranje Fantastične Četvorke. Disfunkcionalna porodica superheroja koja se stalno svađala i čiji su životi stalno bili u neredu postavlja šablon ljudskog elementa u pisanju superheroja koji je dobro odjeknuo kod publike i postao zaštitni znak Marvelovih stripova.

Tokom Srebrnog doba stripa, koje je trajalo do ranih 1970-ih, na scenu su stupili neki od najpoznatijih strip umetnika i pisaca, uključujući Stena Lija i Džeka Kirbija. Ovaj legendarni duo je najpoznatiji po stvaranju verovatno najpopularnijeg superheroja svih vremena, Spajdermena. Spajdijev lik je debitovao u Amazing Fantasy #15, avgusta 1962. Stvoreni su i likovi poput X-Mena, Batgirl, Green Lantern Hal Jordan, Teen Titans, Iron Man i mnogi drugi. 

Pročitajte: “Smak bezbroj svetova” – Najveća prekretnica za DC-ijeve stripove

Neke zrelije teme su se zbog CCA izbegavale, što znači da nisu svi ovi stripovi bili kreativni niti donosili preterano zanimljive priče, ali su se zato na polju crtanja stripova neke stvari znatno popravile. 

Mnogi istoričari stripa smatraju da je Srebrno doba stripova najvažnije od svih. Tokom ove ere, superheroji su uglavnom prikazivani kao emotivni, sa manama kao i svako drugo ljudsko biće. To im je pomoglo da budu uočljiviji i popularniji među čitaocima.

Nema nekog posebnog događaja kojim je završeno Srebrno doba. Ako i postoji, to je bila smrt Gven Stejsi u Spajdermenu. U superherojskim stripovima se do tada jako retko umirali, stoga je smrt Gven Stejsi bila revolucionarna i značila da su superherojski stripovi preko noći odrasli. Ova promena u prikazu superheroja može označavati ere Srebrnog doba.

Bronzano doba

Od tog trenutka smrti Gven Stejsi, mračnije priče su postale sve češće. Pisci su se vratili stvaranju priča o zastrašujućim problemima iz stvarnog života, na način na koji su radili pre pokretanja CCA.

Smrt, alkoholizam, upotreba droga i zagađenje životne sredine postali su vruće teme u Bronzanom dobu stripova. Kreatori stripova istraživali su propuste i mane čovečanstva više nego ikada ranije. Na primer, u stripu Demon u boci opisali su borbu Iron Mana, odnosno Tonija Starka, sa alkoholizmom i način na koji se suočio sa svojim „demonom“. Čak je i Ministarstvo zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite Sjedinjenih Država zatražilo od Marvela da objavi strip o Spajdermenu koji se bavi pitanjem zloupotrebe droga

Umetnici i pisci su bili inspirisani pulp fikcijom, vesternima i horor pričama, koje su se pretočile u njihova dela. Likovi kao što su Konan Varvarin, Warlord, Beowulf, John Carter i Swamp-Thing, Blade, Luke Cage, Shang-Chi su debitovali tokom bronzanog doba. Ovi heroji su postali glavni elementi ne samo kulture stripa, već i pop kulture 1970-ih i ranih 1980-ih.

Savremena društvena pitanja opisana su u mnogim stripovima nastalim tokom ovog doba stripova. Najznačajniji naslov je možda priča pod nazivom I Am Curious: Black, koja opisuje kako Lois Lane, Supermenova devojka, postaje crnkinja na jedan dan.

Mnogi pisci i umetnici veterani su se povukli, zamenjeni novom generacijom, a umetničke konvencije žanra stripa transformisali su Nil Adams, Džon Birn, Frenk Miler i Džordž Perez. Nažalost, DC Comics je prezasitio tržište 1978. takozvanom “DC implozijom” koja je skoro uništila i kompaniju i industriju. Nakon toga, Marvel Comics je osvojio preko 50 posto tržišta i ostao dominantan do današnjih dana. Distribucija je takođe počela da se menja; stripovi su prestali da se prodaju na kioscima za masovno tržište, a umesto toga su se sve više prodavali u specijalizovanim prodavcima. Bronzano doba stripa se generalno posmatra kao završetak sredinom 1980-ih, što je dovelo do modernog doba ili, kako se ponekad naziva, mračnog doba stripa zbog uspona brutalnih antiheroja i psihološki složenog pripovedanja.

Dok mnogi istoričari tvrde da se bronzano doba stripa nikada nije završilo, većina navodi 1986-87 kao završnu fazu ere. Ova vremenska linija se sinhronizuje sa objavljivanjem onoga što se većina kritičara slaže da je najveći grafički roman ikada napisan i primer modernog doba stripova, Nadzirači Alana Mura.

Moderno doba

Moderno doba stripova je daleko najraznovrsnija i najpopularnija era u istoriji stripa. Počelo je oko 1987. i još uvek traje.

Danas se čini da su likovi iz stripova popularniji nego ikada ranije. Ovo je uglavnom zbog izuzetno uspešnih filmova i TV emisija zasnovanih na stripovima.

Moderno doba stripa se često naziva Mračnim dobom stripa zbog njegovog naglaska na grubim i realističnim pričama, kao što se vidi u stripovima Povratak Mračnog viteza, Nadzirači, Smak bezbroj svetova, Građanski rat i Rukavica eskraja.

Rane godine modernog doba takođe su donele značajne promene u nekim dugogodišnjim strip franšizama.

Mnogi likovi su doživeli preporod i nove početke, kako bi se nova publika pravilno upoznala sa njima. Većina protagonista je takođe imala nove ličnosti i izgled, a autori su ubili nekoliko likova visokog profila kao što su Supergirl i Fleš.

Izdavači stripova objavljuju ponovno pokretanje nekih od svojih najpopularnijih priča svakih nekoliko godina, što dovodi do ogromnih skokova prodaje među novom publikom.

Moderno doba je takođe promenilo način na koji su stripovi distribuirani. Digitalni stripovi, kao što su BIOWARS, postali su veliki hit. Grafički romani su takođe stekli popularnost, uključujući savremene glavne proizvode Blankets i Jimmy Corrigan: The Smartest Kid on Earth.

Najvažnija promena koja se dogodila tokom doba modernog stripa je uspeh nezavisnih izdavača stripova, kao što je Image Comics. Oni su postigli glavni uspeh sa The Walking Dead, Invincible i Manifest Destiny, koji se smatraju savremenim klasicima.

Iako Marvel i DC Comics nastavljaju da dominiraju tržištem, čitaoci sada mogu da imaju koristi od raznovrsnijeg pejzaža za izdavanje stripova i da istražuju kreativne radove drugih izdavača.