STRIP LIČNOST: Džordž Perez, čovek koji je obožavao da crta superheroje

Džordž Perez je preminuo 6. maja usled komplikacija sa rakom pankreasa sa kojim se borio. 

Džordž Perez rođen 9. juna 1954. u Južnom Bronksu od oca Horhea Guzmana Pereza, koji je radio u industriji za preradu mesa i majke Luz Marije Izkierdo, domaćice. Oboje su bili iz Portorika i upoznali su se u Nju Džersiju.

Perez je bio samouki umetnik koji je počeo da radi 1973. kao asistent strip umetnika Riča Baklera. Svoj prvi profesionalni strip napravio je sledeće godine, kao satiričnu priču na dve stranice o Marvelovom liku Deathlok.

Godine 1975. on i pisac Bil Mentlo stvorili su Belog Tigra, prvog portorikanskog superheroja u serijalu Deadly Hands of Kung-Fu. Urednik serijala bio je Marv Vufman, koji je u početku bio jako kritičan prema Perezovom shvatanju crtanja anatomije i perspektive.

„Pitao me je godinama kasnije zašto, s obzirom na to da sam imao problema sa njegovim crtanjem u tim ranim danima, sam nastavio da radim s njim“, priseća se gospodin Vulfman u jednom intervjuu. „Perspektiva je nešto što možete naučiti, ali ne možete naučiti da pričate priču. Džordž je bio prirodni pripovedač od prvog dana.”

Perez je ubrzo počeo da crta Osvetnike, a kasnije će crtati i Fantastičnu četvorku, uključujući priču koju je napisao gospodin Vulfman, koji ga je zamolio umetnika da dođe radi sa njim u DC-u. Perez se složio i prihvatio ponudu, nadajući se da će uspeti da dobije da crta Ligu pravde – i jeste. Nacrtao je nekoliko brojeva njihovog serijala, uključujući naslovnicu broja 200, koja je prodata na aukciji za 76.675 dolara 2016. godine.

G. Perez i Marv Volfman su 1980. godine kreirali The New Teen Titans. Naslov je postigao veliki uspeh i iznedrio je nekoliko TV serija. The New Teen Titans je bio strip serijal koje je spojio heroje pomoćnike Kida Flasha, Robina i Wonder Girl sa novim likovima. Za razliku od serijala Lige pravde, gde su obično imali malo prostora za lični razvoj, Titani su sa Perezom i Vulfmanom mogli slobodnije da evoluiraju. Ovo je bilo najočitije kod Dika Grejsona, koji je, kao Robin, bio Betmenov pomoćnik od 1940. Postao je Najtving, heroj koji je izašao iz senke svog mentora, 1984. „Konačno smo morali da nateramo Dika Grejsona da postane odrasla osoba, na način na koji smo želeli da bude“, rekao je Vulfman. Serijal je postao hit kod kritičara i kod publike.

Godine 1985. Vulfman i Perez započeli su serijal od 12 delova „Smak bezbroj svetova“, za proslavu 50. godišnjice DC-a i pokušaj da se pojednostavi ponekad zamršena istorija njihovih heroja. Naslovnica Džordža Pereza koja prikazuje izbezumljenog Supermena koji drži mrtvo telo Superdevojke, svoje rođake, postala je klasična. Često je evociraju i drugi umetnici.

Pročitajte: STRIP LIČNOST NIL ADAMS: Neumorni borac za prava strip umetnika!

Godine 1991. Perez je nacrtao nekoliko izdanja Marvelove priče „Rukavica Beskraja“ po scenariju Džima Starlina. U to vreme je ta priča bila bestseler koji je kasnije uticao na Marvelov filmski univerzum u velikoj meri. Perez se 1997. ponovo vraća Osvetnicima i započinje novu eru Marvelovog superherojskog tima sa scenaristom Kurtom Busiekom. „Pitao sam koje Osvetnike bi želeo da koristi, a njegov odgovor je bio: ’Sve njih’“, rekao je Busiek u jednom intervjuu. Njihova saradnja je bila kreativni i komercijalni uspeh i pomogla je da se otvori put za serijal Justice League/Avengers 2003. godine, prvi veliki krosover DC-a i Marvela.

U jednom intervjuu, gospodin Perez se prisetio jedne od prvih slika koje je tim smislio: Supermena koji drži Torov čekić i štit Kapetana Amerike. „Nismo znali kako ćemo tamo stići, ali smo znali da će se to desiti“, rekao je. Krosover je bio izuzetno uspešan, a naknadna integralna izdanja su rasprodata. 

Iako je Perez najviše voleo da crta velike grupe superheroja na jednom mestu i uživao crtajući Osvetnike i Ligu Pravde, može se reći da je svoj najveći lični pečat ostavio radeći na stripovima o Čudesnoj Ženi. 

Posle događaja u „Smaku bezbroj svetova“, najveći heroji DC-a iznenada su se našli sa novim pozadinskim pričama i konglomeratima različitih prikaza viđenih tokom godina spojenih zajedno kako bi formirali jedan, jedinstven kanon. “Supermen” je dobio novi serijal stripova umetnika Džona Birna koja je upoznala fanove sa njegovom novom istorijom, dok je Betmenovu rekonstrukciju predvodio Frenk Miler. „Čudesna Žena“ nije bila izostavljena, a dobila je svoju novu titulu zahvaljujući Džordžu Perezu. Ali ovoga puta, on nije samo crtao strp serijal 1986. godine nego i pisao, te uspostavio veliki deo nove mitologije o Čudesnoj Ženi koja je nastavila da prati lik u skoro 40 godina od tada.

Ova nova serija nakon Smaka zaronila je mnogo dublje u poreklo Čudsenoj Ženi u njenoj rodnoj Temiskeri, ostrvu amazonskih žena ratnica, nego što su to činile prethodne priče. Rekonstruisao je veliki deo njenih starijih stripova i formirao potpuno novu pozadinu, uzimajući elemente iz prethodnih priča i spajajući ih sa svojim novim idejama. Upravo je njegov rad na ovom naslovu „Čudesna žena“ u velikoj meri uticao na filmsku verziju lika u režiji Peti Dženkins. Perezov serijal koji je postao osnova za skoro sve što je od tada došlo, sa kasnijim rekonstrukcijama koje su zadržale većinu onoga što je Perez uspostavio. Čudesna Žena je postala nešto više od DC-jevog ženskog Supermena i pretvorena u jedinstvenog i posebnog heroja, sa sopstvenim kutkom DC univerzuma samo za sebe. Prema Perezu, on je možda čak spasio lik da ne ostane „razbarušen seksualni objekat“.