Da li Betmen donosi nešto novo, što već nije rečeno u prethodnim filmovima?
Da li Betmen Meta Rivsa ima da kaže nešto novo, nešto što već nije rečeno u prethodnim filmovima o Betmenu?
Kada je osvanula vest da Warner Bros. želi da nam podari novu verziju Betmena to je došlo u momentu kada su mnogi još bili razočarani (ili srećni) time što Ben Aflek više neće igrati titularnog DC-ijevog heroja. Met Rivs je preuzeo rediteljsko kormilo na projektu koji neće biti deo veliko DCEU univerzuma, te je na krilima uspeha Džoker, reditelja Toda Filipsa, sa Hoakinom Finiksom u glavnoj ulozi, bilo jasno da ćemo sa Betmenom dobiti još jedan autorski film. novo
Već nakon prvog trejlera moglo se zaključiti da je Betmen Meta Rivsa nešto drugačije. Sam Rivs je najavio mračni detektivski noir triler i dobili smo upravo onakav film kakav je najavio.
Betmen je u ovom filmu još uvek mlad, tek dve godine je proveo kao maskirani osvetnik i još uvek pokušava da pronađe balans u onome što radi. Betmen je mlad, a Gotam je star i truo, grad u kome niko nije onakav kakvim se predstavlja. Upravo da dvolična priroda grada dolazi na videlo kada se u njemu pojavi novi negativac, Zagonetač, koji počinje da ubija bitne političke i gradske face kako bi otkrio društvo izgrađeno na lažima i licemerju, dok istovremeno ostavlja zagonetke i tragove namenjene Betmenu. Zagonetač želi da pokaže građanima Gotama istinu o dubokoj korupciji u celokupnom sistemu vlasti. Sa jezivom maskom na licu on prenosi uživo stravične zločine koje čini ostavljajući iza sebe zagonetke zajedno sa leševima.
Betmen/Brus Vejn je u ovom filmu dosta drugačiji nego što smo navikli u prethodnim filmovima. Nema glamuroznog života Brusa Vejna kao plejboja, umesto toga on je povučeni, tužni usamljenik. Njegova motivacija je drugačija jer ova verzija Brusa Vejna ne misli da može mnogo toga da doprinese kao bogataš, već filantropsku misiju svoga oca sprovodi isključivo kao Betmen. Brus Vejn se pojavljuje samo u nekoliko scena, dok je Betmen u svim ostalim. Betmen je njegovo pravo lice, a ne alter ego i on ne može da zamisli drugi život osim tog.
Zahvalno je što nismo dobili još jednu priču o poreklu Betmena, nismo morali da prolazimo kroz ubistvo njegovih roditelja ponovo, ali je Rivs nekako uspešno plasirao još uvek nesnađenu ličnost koja je tek dve godine maskirani osvetnik i još uvek nije pronašao svoju svrhu u pravom smislu. On je još uvek mlad i kanališe opipljivu ljutnju, opsesiju, nesgurnost, a njegova misija i osvetnički pohod razbijanja kriminalaca od batina mu dođu kao lična terapija.
Betmen nema ni mnogo prijatelja u onome što radi. Tu su samo Alfred i poručnik Džejms Gordon. Alfred kao jedina preostala porodica Brusa Vejna ne provodi mnogo vremena na ekranu, te će se njihov odnos verovatno graditi u budućim filmovima, a njihov odnos ovde je kao odnos tvrdoglavog pubertetlije sa ocem. Brus biva tvrdoglav i sarkastičan prema Alfredu i ne želi da posluša njegove kritike i savete.
Pročitajte: “The Suicide Squad” je sve što želimo od strip filmova!
Odnos sa Džejmsom Gordonom je u ovom filmu već uspostaljen. Njih dvojica imaju puno poverenje jedan drugog, a Gordon često stavlja svoj ugled i karijeru na kocku kako bi pomogao Betmenu. Gordon je još uvek standardno pošten policajac koji veruje da čini dobro, ukaljan jedino time što je okružen iskvarenim i korumpiranim policajcima.
Dok ostali superherojski filmovi odišu masovnim specijalnim efektima i velikim CGI superherojima i superherojskim bitkama, Rivsov Betmen odiše teškim realizmom, koji prevazilazi čak i Nolanovu trilogiju. Hrabrost Meta Rivsa da snimi nešto potpuno drugačije i potpuno odsustvo fan pleasing-a, rezultiralo je najsirovijim i najrealnijim filmom o Betmenu ikada.
Besprekorna kinematografija Grega Frejzera donosi jedinstveno bioskopsko iskustvo. O njegovom kardiranju, upotrebi mraka, kiše, neonskih svetala, senki i silueta može se napisati knjiga. Ovaj zanatlija na vrhuncu svoje karijere (nominacija za Oskara za film Dina), retko kada prikazuje sunčanu dnevnu svetlost u filmu. Gotam noću, obliven kišom, biva najbolji filmski prikaz ovog grada do sad. Od boja najviše dominiraju crvena i narandžasta.
Scene borbe su stvorene na jednom sasvim novom nivou kada su u pitanju Betmen filmovi. Koreografija je manje-više standardna, utemeljena u realnosti, ali još jednom Frejzerov rad kamere dolazi do izražaja. Mnoge scene borbe odvijaju se u odsustvu svetla, stoga Frejzer tera publiku da zamisli i čuje svaki uradac. Betmen u ovim borbama nije nedodirljiv, nepobediv, već uredno prima udarce i metke, što dodatno pojačava realističnu atmosferu filma.
Za tri sata trajanja filma, Rivs pripoveda detaljno, temeljno, u istom ritmu, ne ostavljajući prostora rupama u priči. Postoje tačke u narativu koje se možda ne osećaju toliko neophodnim za film, ali to je rezultat drugačije i detaljne kompozicije. U pitanju je detektivska misterija, i to prati film od početka do kraja. Sporedni likovi poput Pingvina, Catwoman i Karmajna Falkonea i drugih likova dobijaju i više nego dovoljno prostora da ostave snažan utisak na publiku.
Performans Roberta Petinsona je sjajan. On donosi svež, pa čak i provokativan performans. Njegov Brus Vejn je anksiozan, u totalnom kontrastu sa odlučnim Brusom Vejnom Kristijana Bejla ili iskusnim Brusom Vejnom Bena Afleka. Petinson ne govori mnogo, ni kao Betmen ni kao Brus Vejn. On dobro kanališe tu tinejdžersku ljutnju i nesnađenost mladog Brusa Vejna, dok facijalnim ekspresijama i praznim pogledima često uspešno prenosi na publiku ono što se odvija u glavi Brusa Vejna. On nije mišićav, nije stamen, ali je i dalje više nego ubedljiv Brus Vejn. Zanimljivo je i odsustvo čuvenog Bet-glasa. Petinson kao Betmen govori manje više istim glasom i Brus Vejn.
Apsolutno maestralan performans pruža Pol Dejno kao Zagonetač. On je u potpunosti zastrašujuć sa maskom Zagonetača čija sopstveni nagon za svetom predstavlja stub ove priče. Jednom kada skine masku i pokaže svoje lice, on ponovo podseća zašto je majstor glume kada su u pitanju jezivi likovi od vam bude neprijatno. Savršeno je odglumio poremećenu osobu, a njegovo prisustvo na ekranu je dovoljno za stvaranje tenzije.
Zoe Krevic pruža harizmatičan performans Žene mačke. Njen lik u ovoj priči nije anti-heroj na kakvog smo navikli, već jednako nesnađena devojka u kojoj se Brus prepoznaje. Ona je borac, koji iako nekad ne čini ono što je legalno, ima utemeljen osećaj za ono što je ispravno. Krevic pokazuje da je odličan izbor za ulogu time što uspešno može da odglumi i zavodnicu, nežnu skrhanu devojku, dok je sa druge strane apsolutni bad-ass kada je u pitanju njen alter ego. Hemija Krevicove i Petinsona je sjajna. Ona uspešno predstavlja njegov par na svakom aspektu, emotivnom, fizičkom i vizuelnom.
Džefri Rajt kao Džejms Gordon biva jako stabilan. On je redak glas neiskvarenosti i poštenja, a Rajt to uspešno predstavlja. Džejms Gordon je u ovom filmu još uvek poručnik, stoga očekujemo da će njegov lik verovatno postati i policijski komesar u nekom od nastavaka, a samim tim i evoluirati kao lik.
Džon Torturo glumi mafijaškog bosa, Karmajna Falkonea. Njegov performans nam donosi old school lika poput onih iz starih mafijaških filmova. On je kriminalac koji kontroliše pola grada, ali bira da ostane daleko ispod radara javnosti.
Kao što smo pomenuli, Alfredov lik nije dobio mnogo prostora u ovom filmu, ali je performans Endija Serkisa u to malo vremena uspešno preneo očinsku brigu, toplinu i mudrost koja definiše njegov lik.
Još jedan od briljantnih performansa je Kolin Farel kao Pingvin. Farel je zahvaljujući maestralnoj šminki i kostimu neprepoznatljiv. On je uspešno doneo potpunu zlobu ljigavog oportuniste Osvalda Koblpota, stoga se sada jako iščekuje spin-off serija o njegovom liku koja je najavljena.
Majkl Džijakino je stvorio jezivu muzičku temu koja se sjajno uklopila u mračnu atmosferu filma. Njegov rad maestralno pojačava tenziju filma, često stvarajući osećaje nelagode i nesigurnosti.
Odgovor na pitanje naslova je jedno veliko Da! Betmen Meta Rivsa se lepo uklapa u moderan svet baveći se relevantim problemima. Samo deset godina kasnije, dobili smo Betmen film koji može da parira Nolanovom. U pitanju je sjajan kinematografski uradak koji dokazuje da superherojski filmovi žanrovski mogu biti drugačiji od formule koju je postavio Marvel Studios, i najzreliji prikaz Betmena do sada.