“Komes – Omnibus I”: Komes je sebe opredelio za jezu u radnji, tako prikazanu da ledi krv u žilama!
Avetinjsko mističan svet može da stvori samo čovek sa toliko podeljenom ličnošću koja se bori između sebe, tačnije svojih sloboda i normi, pravila koja su mu nametnuta.
Prikaz stripa “Komes – Omnibus I” autora Didijea Komesa u izdanju Komika
Didije Komes je belgijski strip autor koji je još od najmlađih dana trpeo nepravdu normi, kada ga je učiteljica, videvši da piše levom rukom, naterala da nauči pisati desnom. Tako je on nastavio pisati desnom rukom, ali je svoj izvitopereni svet uobraziljske autentičnosti stvarao levom rukom.
Hendikepirani perverznjaci, nastrani, incestni blizanci, kepeci sa puškama, bebe koje se kriju ispod stola i sto lica smrti su samo promil likova koje je ovaj umetnik stvorio u svojim pričama. Ono što se odmah primeti čitajući Komesove stripove jeste to kako njegova osobenost zapravo proizilazi iz karaktera likova, odnosno nosilaca radnje.
Pročitajte: Loš vic o “Mausu” u SAD samo više ističe njegovu ulogu u temeljima savremenog stripa!
Njegov crtež je Pratovski, ovo namerno ističemo jer je njegov stil crtanja inspirisan prijateljstvom sa veliki Hugom Pratom, italijanskim autorom, tvorcem Korta Maltezea, za kojeg je i sam Komes govorio kako je upravo on zaslužan što je “naučio koristiti tišinu u crtežu”. Komesov koncept priča podrazumeva ulazak sporednih ličnosti u potpuno apsurdan svet, preobražavajući ih u protagoniste, dobitnike ordena jedinog preživelog, jeste ono što je hiljadu puta već ispričano u različitim varijantama. Jedinstvenost Komesovog stripskog izražavanja se ogleda upravo u tome što stvarajući svoje likove ne oponaša mešavinu nečega što ga je nadahnulo u okolini, ulici, porodici, novinama, on kreira svoje likove, stvara slojeve ličnosti svakog ko se pojavi u njegovom kadru kao kada majstor foto-montaže slaže layere u Photoshopu. Svaki detalj, na crtežu deluje možda nabacan, ponekad postavljen da popunjava prostor, zapravo ima svoju pozadinu, svaka priča neku svoju priču nosi i izdvaja ga od onoga što mu je scena predvidela.
Prva knjiga “Komes – Omnibus 1” (koja zapravo počinje od Komesovog drugog stripa, to je strip koji u njegovoj karijeri pravi prekretnicu od geg stripova ka ozbiljnoj umetnosti ostavljajući tako lični pečat prepoznatljiv za autora) objavljena u izdanju novosadske izdavačke kuće Komiko 2015. godine donosi nam tri priče – “Gavranova senka”, “Eva” i “Drvosrce”.
Prva priča nam govori o nemačkom vojniku, sa fronta ka Francuskoj koji je zalutao na jedno potpuno netaknuto, aristokratsko imanje, usred linije razdvajanja gde nijedno drvo nije ostalo čitavo i pustoš je okupirala svaki metar zemlje. Gec fon Berlihingen, u toj kući upoznaje čudnu porodicu, a u vrtlogu psihodelične radnje zavijugane tornadom zaverenosti likova saznaje da su te osobe zapravo samo vizuelno predstavljena lica smrti – blaga, okrutna i ostale vrste smrti…
Već sledeća priča “Eva” nam donosi priču o blizanačkoj povezanosti u incestnu vezu ispijajući im i poslednje moždane ćelije gde se sakrio razum. U poslednjoj priči “Drvosrce” radnja, iako postavljena u jasno vremen, prostor i mesto, ipak svoj razvoj gura u najdubljoj unutrašnjosti glavnog lika koji je oko sebe stvorio svet oponašajući svakog lika ponaosob i svojom rukom vodeći postupke svakoge od strana svoje ličnosti. Baš ta poslednja priča nam najviše sugeriše na to da je nastala iz samog iskustva autora, kako svoje emocije, stresove, frustracije i besove vizuelizuje u ljudskom obličju i manipuliše lako sa njima u radnji koju bezobrazno vrti u krug, tako i junakinja sebe stavlja u centar izvršenja volje svih strana svoje ličnosti, nazvajući ih najkreativnijim imenima.
-A Komesov svet, to je čudovišno isprepletana galerija ljudi skrajnutih na marginu (kepeca, psihičkih bolesnika, hendikepiranih svake vrste…) i antropomorfnih životinja (mačaka, sova, gavranova, tigrova…). Priče koje ih objedinjuju u ovom grafičkim romanima, reklo bi se, pričane su duboko, ali i toliko prisno da čitalac u trenutku pomisli da je pripovedač pomalo naivan. I baš kad to pomisli, shvati da se naježio! Jer sve je u tom crtežu, ma koliko bio izvanredan, čudno, toliko čudno da se javlja izvestan osećaj nelagodnosti, osećaj da smo uvučeni u priču, pa možda i protiv svoje volje, zapisao je u svom razmišljanju o delima iz prvog omnibusa Goran Kostrović prevodilac ovog stripa.
Komes je sebe opredelio za mračnjaštvo, za jezu i strahovitost u radnji, tako prikazanu da ledi krv u žilama, a oni koje je stvorio, prate naivne čitaoce sve dok od straha ne zaborave da postoje…
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
