Aya iz Yopougona: Sve što niste znali o životu Obale Slonovače!
Marguerite Abouet je sa knjigom Aya iz Yopougona napravila svoj prvi izlet u svet stripske umetnosti i time upisala svoje ime na stranice izuzetnih u ovoj oblasti.
Prikaz stripa Aya iz Yopougona scenaristkinje Marguerite Abouet i crtača Clementa Oubreriea u izdanju Fibre
Aya iz Yopougona je priča koja nam otvara svet o kojem mi Evropljani ne znamo ništa. Obala Slonovače je za nas uglavnom bila zemlja koju poznajemo samo po Didijeru Drogbi, Jaja Tureu i ostalim fenomenalnim igračima i solidnoj fudbalskoj reprezentacijni koja dolazi sa afričkog kontinenta.
Pročitajte: “Ubica sa Zelene reke” – Priča o najpoznatijem američkom serijskom ubici
Međutim, strip je i više nego poučan, pun zanimljivih informacija o ovoj zemlji, načinu življenja u njoj, običajima, klasičnim, standardnim jelima koja sačinjavaju kuhinju ovog kraja sveta, izgledu barova, klubova i restorana u koje izlaze mladi i stariji, o hotelu sa hiljadu zvezdica i nedaćama sa kojima se suočavaju mladi u tom društvu.
Iako je bila francuska kolonija kroz svoju istoriju, nikada se ne bi moglo pretpostaviti, bar iz neke naše perspektive da je društvo Obale Slonovače izuzetno liberalno. Naravno, nikako ne želimo da se sve ovo loše protumači u smislu gajenja predrasuda o životu u Africi, ali se čini da je po nekim segmentima, život na Balkanu dosta konzervativniji od života u Obali Slonovače.
U Obali Slonovače potpuno je normalno da muškarci imaju više porodica, i to je nešto što mnoge žene prihvataju kao realnost, ne kažemo voljno, ali kao realnost. Naravno, neke se žestoko protive tome i u stanju su da učine mnoge neprimerene i opake stvari kako bi sprečile svog supruga da to uradi. Međutim, u ruralnijim i siromašijim krajevima zemlje, taj običaj, očuvan od davnina, se i dalje upražnjava i održava.
Devojke su veoma lepo sređene, nose haljine modernih krojeva, inspirisane nacionalnim motivima. Svakako, sve je ovo u okvirima toga koliko se ko može “protegnuti”, drugim rečima kome je koliko “dubok džep”. Doduše, siromaštvo i beda uzimaju svoj danak, a to je zemlja poput naših na Balkanu gde svega nekoliko bugatuna živi na račun sirotinje raje. Sirotinjske četvrti su ogromne, a elitnih kvartova je malo, radnika na ulici, prodavaca prženih banana i fizikalaca je sve više, a debeli i zadrigli, izrabljivački kapitalisti se još više bogate i goje.
Aya je pametna, pismena, prelepa devojka iz abidjanskog nasela Yopougona iliti Yop City-a. Ona je devojka koju svi žele, a njen san je da postane lekarka. Živi sa svojom porodicom i kao svi mladi prolazi kroz različite faze u odrstanju, svedok je mnogih nevolja kroz koje prolaze njeni vršnjaci, u svakoj čorbi je mirođija, ali je veoma svesna da ako ne može da pomogne nekome, trudi se bar da ne odmaže.
-Hajde, smanjite ton, zatvorite novine i zaboravite na trenutak izvještaje svih tih organizacija u skraćenicama. Sve te Pandorine kutije koje ne prestaju komentirati Afriku i obasipavati nas stravičnim brojakama, otužnim grafikonima i beskrajnim društvenim udarima. Afrika nije samo to, čak što više, dobro se držite jer, da, da, uvjeravam vas, ma kad vam kažem, ona je baš sve suprotno od toga. Afrika, to su lijepe, vrlo vragolaste djevojke koje se njišu u Bit će vruće ili Spasite se i koje daju da ih ljubite u Hotelu s tisuću zvijezdica dok neke druge ne izlaze jer žele postati liječnice, napisala je u uvodniku za ovo delo, u prvoj knjizi podeljeno u tri poglavlja Anna Gavalda.
Izdanje izdavačke kuće Fibra je objavljeno u veoma dobrom i kvalitetnom, luksuznom izdanju, malo većeg formata od A5, sa tvrdim koricama i u suptilnim bojama Clementa Oubrerie koji je strip vizuelno predstavio kao svojevrsno umetničko delo sa senkama i igranjem slike na vrelom afričkom pesku. Ono što je interesantno i Clement se sa ovim stripom prvi put oprobao u svetu stripa, a taj izlet mu je zaista dobro prošao.
Sva izdanja Strip Bloga: OVDE
Ova tri poglavlja objavljivana su u orginalu 2005, 2006. i 2007. godine, dok je Fibra prvi integral objavila 2015. godine sa smernim prevodom Vanje Kranjčević koji se rutinski poigrava sa mešanjem oštrog i prekornog izražavanja nadobudnih roditelja, sa džiberskim frazama i prefinjenim, neprirodno blagim rečima i načinom govora likova.
Aya nam je u naše ruke i kolekcije donela novu vrstu priče, a scenaristkinja Abouet je pored opširnog opisivanja života kroz sam tok radnje, između poglavlja, u vidu bonusa pisala o odeći ljudi iz Obale Slonovače, receptima tradicionalnih jela, predmeta, načina ponašanja i slično, što nam je svakako ostavilo prostora za razmišljanje i iznova istraživanje Afrike, jer o njoj, iskreni da budemo, pojma nemamo…
POGLEDAJTE I OVO:
